Aleksa Ilić: "Budite iskreni i nemojte se plašiti ničega, a naročito drugih ljudi i mišljenja."

U susret premijeri predstave Baroni di makaroni koja će biti odigrana večeras u Pozorištu lutaka Pinokio, razgovarali smo sa Knezom di Majonezom, kog igra glumac Aleksa Ilić.

Aleksa Ilić je pre nekoliko godina završio studije glume na novosadskoj Akademiji umetnosti, u klasi profesora Nikite Milivojevića. Trenutno živi i radi u Beogradu. Igra u predstavama Fedra u režiji Ane Popović, a u produkciji Tri Groša, Bolest Mladosti u režiji Sare Stanić i radi kao glumac za kompaniju EventBox, koja priprema predstave za decu po zemljama Bliskog Istoka. Takođe je nedavno završio snimanje pilot epizode serije Clip, Please! u produkciji Cosmic Development koja bi trebalo da se emituje na kablovskoj televiziji u Kanadi. Nagrađen je nagradom SIGRIDRUG za najbolje glumačko ostvarenje na 25. Festivalu monodrame za decu u organizaciji Zmajevih dečjih igara.

Posle ovakve biografije, zasigurno većinu čitalaca interesuje šta ovaj mladi glumac ima da kaže.

Pa da počnemo od makarona - da li su bolje makarone za jelo ili makarone iz predstave?

Iako je jako teško da se merimo sa divnim, divnim pravim makaronama za jelo, moram da priznam da su makarone iz predstave slađe, uzbudljivije i zanimljivje. Svakako će vas one naterati da pojedete tanjir pravih makarona kad dođete kući.

Šalu na stranu, reci nam nešto više o predstavi Baroni di makaroni.

Baroni di Makaroni je komični mjuzikl za decu u režiji Olje Đorđević, a u produkciji Pozorišta lutaka Pinokio. Priča prati porodicu Makarona koji silno žele da udaju svoju ćerku Rezankinu. Oni prirede bal i na tom balu pojavi se zgodni, šarmatni i bogati knez de Majonez, (koga igra moja malenkost), ali će Rezankina ubrzo shvatiti da ljubav nije samo lepota, šarmatnost i novac. Već požrtvovanje i nesebičnost. Ne bih da otkrivam više...

Predstava o kojoj govorimo je nastala u Pozorištu lutaka Pinokio. Kako si to dospeo baš u ovo pozorište?

Olja Đorđević je poznata po tome da dolazi da gleda ispite studenata glume (Što je vrlo retko. Ostali, ugledajte se na nju!) i tako je počela da prati i moj rad. Prvi put sam imao profesionalni kontakt sa njom na zatvaranju sezone u subotičkom pozorištu, tada sam bio treća godina, ja mislim. Kada je dobila mesto režisera u Pinokiju, zvala je mene, jer sam, realno, car.

Ako se ne varam, Pozorištu lutaka Pinokio nije jedino mesto na kom možemo da te vidimo na daskama koje život znače. Angažovan si u još nekim predstavama u nekim drugim pozorištima?

Trenutno me možete videti u Kultunrom centru Reks u predstavi Fedra u režiji Ane Popović, gde igram Hipolita, kao i u predstavi Bolest Mladosti, u režiji Sare Stanić gde igram pesnika Petrela. A ako živite u Kanadi ili Americi uskoro ćete moći da me vidite i u seriji Clip, Please! u produkciji Cosmic Development.

U prethodnom pitanju sam pomenula daske koje život znače umesto da jednostavno samo kažem scena. Ali, postoji još jedna scena na kojoj si aktivan, a to je muzička. Ja sam pokušala da napravim razliku između ta dva, a da li razlika za tebe postoji?

Razlika je vrlo minimalna. Muzika je moja prva ljubav, moram da priznam, i tu sam počeo da se scenski prikazujem. Tek je onda počela da me zanima gluma. Muzika je, kao i gluma, vrlo jednostavna ako se prema njoj postaviš prijateljski i hrabro. Sve što u sebi imaš - daj toj umetnosti.

Do sada si svirao u nekoliko bendova i pretpostavljam da si kao i većina krenuo od obrada tuđih pesama. Superego, bend čiji si trenutni član, je autorski. Odakle ideja za autorske pesme i šta to želite da poručite publici?

Vrlo sam kratko svirao obrade, uvek su me više zanimale autorske pesme jer i sam pišem tekstove za svaki svoj bend. Superego je jedan zabavan pop/rok bend čije se pesme često vrte oko ljubavi, prijateljstva, veselja u kafani i naravno… piva. Pokušavam, za razliku od prethodnog svog benda Counterfate, da problem društva prikažem na neviniji i svetliji način.

Ima li Superego ima baš onako super ego?

Osim mene, svi imaju normalan ego.

Film ili pozorište… ili možda muzika? U kom pravcu bi želeo da se kreće tvoja karijera?

A što ne sva tri?! Ako može Jared Leto, mogu vala i ja!

Kakvo je tvoje mišljenje o pozorišnoj sceni u Srbiji? 

Uf, iskreno ne volim ovakva pitanja jer se uvek neka fama digne oko toga. Scena je takva kakva je, a svi vrlo dobro znamo kakva je. Sredstva ne postoje, zbog toga želje isto tako nema, a oni koji IMAJU želju - nemaju prilike da je pokažu. Neka gosn Voldemort napravi dobar film sa svojim budžetom, to ja želim, a pozorište - pa šta će nam to?!

Šta bi poručio mladima koji bi da se bave glumom i uopšte umetnošću?

Budite iskreni i nemojte se plašiti ničega, a naročito drugih ljudi i mišljenja.