Aleksandar Tadić za HuP: 'Ljudi danas najpre gledaju kako da prežive mesec i plate račune, pa tek onda da li će ići u pozorište.'

Predstava 'Tuđ život' amaterskog ansambla 'Raša Plaović' kojom je otvorena nova pozorišna sezona u Ubu, prati život savremenog čoveka. Centralna figura u predstavi je Aranđel, ugledni savetnik predsednika kućnog saveta, pred kojim su teške odluke. Priča prepuna zapleta, porodičnih svađa, tragičnih događaja, mutnih radnji, uz umeren dozu komike i satire, odlično prikazuje vreme u kojem živimo. Ilustruje unutrašnju borbu čoveka sa svakodnevnim izazovima i pokazuje šta je sve spreman da učini kako bi sačuvao ugled i sopstveni život. Takođe, od početka predstave pa do samog kraja, kroz ponašanje koje je opšteprihvaćeno u današnjem društvu, šalje se jasna poruka o padu vrednosnog sistema i da je dobro poznata izreka cilj ne opravdava sredstva danas postala ideja vodilja većini ljudi. Uigrana ekipa koja je sa lokoćom iznela predstvu, na zanimljiv i prijemčiv način približila je gledaocima sve probleme današnjeg društva, motivišući ih na razmišljanje. Njihova ideja je bila da niko iz sale ne izađe ravnodušan, što su svakako i postigli.

Uloge:

Aranđel - na kratko vlasnik tuđeg života - Vladimir Tadić
Eva - Aranđelova supruga - Slavica Maletić
Pokojni Sava - Aranđelov pokojni otac - Mišel Kaplarević
Adam - Evin ljubavnik - Zoran Avramović
Doktorka Nada Lincura - lekarka hitne pomoći - Mirjana Simić
Svetislav Basaara - koji to u stvari nije - Voja Raonić
Sitniji maskirani napadač - Aleksandar Petrović
Kruniji maskirani napadač - Milan Marković
Radiša - jedan mutan lik - Aleksandar Tadić
Bogoljub - bela glava - Snežana Jovanović
Bogdan - crvena glava - Dragana Janković

Komad "Tuđ život" rađen je po tekstu Novosađanina Milana Milovanovića, a u režiji i Aleksandara Tadića i Duška Aškovića, koji su bili zaduženi i za scenografiju.

Aleksandar Tadić, rođen je 22. avgusta 1961. godine u Ubu. Završio je studije geodezije. Glumom se bavi 20 godina. Odigrao je preko 20 večernjih i više od 20 predstava za decu. Poslednjih nekoliko godina, više se bavi režijom nego glumom. Do sada je režirao četiri predstave: Pazarni dan, Portret, Unrnebesnu tragediju, Tuđ život. U ustanovi za kulturu i sport je zadužen za amatersku scenu, vodi pozorište "Raša Plaović" i organizator je već 15 godina.

Rad na predstavi "Tuđ život" počeo je još u martu 2016. godine, ali je prekinut i usledila je šestomesečna pauza. Šta je dovelo do toga?

Tako je. Nekim glumcima se nije svideo tekst, a kako nismo imali novca da platimo profesionalnog režisera usledila je pauza. Onda sam se ja prihvatio režiserskog posla tako da smo u maju nastavili, odnosno počeli ispočetka jer se sve zaboravilo. Sav taj rad predstavljen je publici 31. maja kada je predstava premijerno izvedena. Moram da istaknem da je ona jednim delom realizovana i zahvaljujući pomoći našeg dobrog prijatelja Duška Aškovića, glumca u Zvezdara teatru, koji je majstor za svetlo. On je uvek uz nas, bilo ko da režira predstavu. Uvek uskoči u pomoć, nastoji da sve to dotegne i upakuje. Tako je bilo i sa predstavom "Tuđ život", koju je upotpunio i obojio tako da smo nas dvojica potpisali režiju.

Kako je došlo do saradnje sa Milanom Milovanovićem?

Pronašao sam njegov tekst na internetu i to mi se dopalo. Onda je kolega iz Sente uspeo da mi nabavi njegov broj telefona i stupio sam u kontak sa njim. On ima nekih 40-ak objavljenih tekstova, ali mu nista nije igrano. Ovo je prva izvedba.  Bio je na premijeri i mnogo mu se dopalo kako smo mi to uradili.

Koliko ste izmenili originalnu verziju teksta?

Nisam mnogo. Ima tu nekih stvari koje se ponavljaju, pa sam to izbacio, a neke stvari sam okrenuo. Na primer, tekst koji glumac govori na kraju sam podelio tako da je jedan deo teksta išao na početku da uvede publiku u predstavu, dok ostatak teksta služi da izvede iz predstave. U suštini osamdeset posto teksta je ispoštovano.

Na jubilarnom 10. festivalu u Slavonskom brodu,  početkom septembra sa predstavom "Portret" osvojili ste četiri nagrade. Kakvi su utisci sa festivala?

Tako je. To je predstava koja je živa već šestu godinu i koju smo igrali vise od 50 puta. Na tom festivalu Mirjana Simić je dobila nagradu za najbolju glumicu festivala, Voja Raonić dobio je nagradu za najbolju sporednu mušku ulogu, ja sam dobio nagradu za najbolju režiju i prema oceni stručnog žirija nagrada za najbolju predstavu festivala pripala je nama. Kasnije su nam u neformalnom razgovoru rekli i da je Milan Marković trebao da dobije nagradu za najbolju mušku ulogu, a da smo mi trebali dobiti i nagradu za najbolju kolektivnu igru. Međutim, kako su nam rekli, nisu smeli da nam daju sve jer bi bilo previše. Čak nisu dodelili žensku sporednu ulogu jer nisu imali kome. Tako da bismo mi u tom slučaju od sedam nagrada uzeli šest, a ovako smo osvojili četiri. Utisci su sjajni i uvek ističem da mi je veoma  drago kada vidim sa koliko poštovanja nas tamo dočekaju. Ovo je treći put da učestvujemo na festivalu, a drugi da smo pobedili. Smatram da smo pokazali kvalitet pred brodskom publikom i da smo predstavili Ub i našu zemlju u najboljem mogućem svetlu.

Kako izgleda priprema predstava u ansamblu "Raša Plaović"? Kako se dogovarate oko podele uloga?  Ima li nezadovojstva ulogama?

Ovo je ekipa koja je već 20 godina u pozorištu. Mi se svi međusobno odlično poznajemo i znamo ko šta može.  Naravno biramo i po fizionomiji, po godinama i svemu ostalom. U principu veoma se lako dogovorimo. Svi oni učestvuju u izradi predstava tako da u svakoj predstavi ima onoga što su glumci doneli.  Uvek ima prostora za njihovu kreativnost. Trudimo se da imamo što manje čitalackih proba. Na pet, šest proba se upoznajemo sa tekstom i onda izlazimo sa mizanscenom.  Dok traje mizanscen ja imam u glavi scenografiju, šta bih želeo. Ponavljam, mi smo toliko dugo na okupu da funkcionišemo kao jedan. Nama nije problem ni da donesemo stvari iz svoje kuce. Tako je kolega za predstavu "Tuđ život" doneo dve fotelje i tepih koji su mu ukrali sa rampe. Ja sam doneo trepezarijski sto i stolice, a sinoć sam iz kuće ukrao tepih, tako da ne znam sta me čeka kod kuće pošto će biti ovde na rampi do gostovanja u Tesliću. U principu snalazimo se kako možemo.

Koliko je teško baviti se pozorištem u maloj sredini?

Ub voli svoje pozoriste, mada imam utisak da ga u poslednjih nekoliko godina malo manje voli, a to se vidi po prodaji karata. Ovu salu u Domu kulture, koja ima 290 mesta, možemo da napunimo samo kada dolaze neka zvučna imena poput Ćetkovića ili Glogovca. To je sve posledica vremena u kome živimo. Ljudi najpre gledaju kako da prežive, plate račune i sve ostalo, pa tek onda da li će ići u pozorište.  Bez obzira na sve, ljudi na Ubu cene to što mi radimo. Primećuju i zadovoljni su kada osvojimo nagrade, kao što je to sada bio slučaj u Slavonskom brodu. Zaustavljaju nas na ulici i čestitaju. Problem je taj što oni koji treba to da primećuju, ne primećuju dovoljno.

Kakvi su vam planovi za predstojeći period?

Što se tiče planova, sada sa predstavom "Tuđ život" idemo na Međunarodni festival u Teslić, u Bosnu koji traje mesec dana.  Imamo dogovor za Istočno Sarajevo početkom  decembra, mada je to još uvek pod znakom pitanja zbog finansija. Imamo i planove da se odvojimo od Ustanove za kulturu i da se registrujemo kao udruženje građana iz prosto tehničkih razloga. Do sada je to funkcionisalo tako da se u budžetu opredele sredstva za Ustanovu za kulturi i sport i onda se to rasporedi po nekim pozicijama i mi dođemo u situaciju da na godišnjem planu dobijemo 20.000 dinara za putovanja. Sa tim novcem možemo da odemo samo do Beograda, a mi godišnje imamo minimum petnaestak gostovanja širom Srbije, u Bosni i Hrvatskoj. Hoćemo da probamo tako pa da vidimo da li će biti bolja situacija.

Da li imate u planu neku novu predstavu?

Kada je reč o novim predstavama mi smo uvek raspoloženi da radimo nove komade, ali je nezgodno što nema sredstava. Neke mnogo manje oštine od Uba imaju mnogo više novca i mogu da plate profesionalnog režisera. Mi to trenutno ne možemo. Spomenuo sam Duška Aškovića. Duško bi rado režirao predstavu kod nas, ukoliko nađemo dobar tekst. No, o tom-potom. Videćemo. Mi se trudimo da svake godine izađemo bar sa po jednom predstavom i za sad nam je to nekako uspevalo. Najveci problem je, kao u svim malim sredinama, to što mladi glumci iz srednjih škola odigraju jednu, dve predstave, odu na fakultet i više se ne vraćaju. Mi sada obnavljamo ansambl, imamo neka dva, tri momka, koji su završili fakultete i ovde se zaposlili i nekoliko devojka, pa se nadam da ćemo time kompletirati postavu, jer smo mi već stariji i ne mozemo igrati neke uloge mladića i devojaka.  Ono što je dobro jeste da mi svakodnevno imamo na raspolaganju između 15 do 20 glumaca i trenutno nam je najbitnije da ostanemo na okupu. Zaista imamo sjajan glumački ansambl koji je uigran, dišu kao jedan i to su sve dobri glumci, gotovo profesionalci i stvarno bi bila šteta da se raziđemo.

Istorija pozorišta u Ubu

Pozorišni amaterizam u Ubu ima tradiciju dugu više od 140 godina. Borivoje Stojković, istoričar srpskog pozorišta, piše da je šapčanin Miša Dimitrijević počeo glumačku karijeru 1870. u diletatnskoj družini u Ubu. Međutim, istraživanjem Zdravka Rankovića, utvrđeno je da je Miša Dimitrijević započeo glumačku karijeru 1873. godine, pa se ta godina i uzima kao početak pozorišnog života ovog malog mesta nadomak Beograda.

U razvoju pozorišta u Ubu uočavaju se tri perioda: prvi je period amaterskog pozorišta koji traje od 1873. do 1945; drugi je period Kulturno-umetničkog društva Abrašević koji traje od 1945. do 2000. i treći je delovanje pozorišta "Raša Plaović" nastavlja da neguje tradiciju pozorišnog amaterizma u ovoj opštini.

Zahvaljujući požrtvovanosti, radu i trudu glumaca okupljenih u ansamblu u poslednjih desetak godina, pozorište "Raša Plaović" tri puta se našlo na završnoj Republičkoj smotri amaterskih pozorišta Srbje, dva puta u pratećem programu festivala  "Dani komedije" u Jagodini, tri puta na "Milojevom štapu i šeširu" u Požarevcu, isto toliko na Međunarodnom festivali "Dani komedije" u Bijeljini. Osim toga,  redovan je učesnik na Međunarodnom festivalu u Slavonskom brodu, ali i  bronim drugim festivalima širom Srbije. Više od decenije ova grupa ljubitelja pozorišne umetnosti nastoji da razmenom predstava i gostovanjima sklopi trajna prijateljstva sa mnogim pozorištima u zemlji i inostranstvu, te na najbolji mogući način promoviše mesto iz kog dolazi.

Na repertoaru trenutno ima ti predstave: Portret, Urenebesna tragedija i Tuđ život.