Anđelka Vulić (PATOS) za Hoću u pozorište: "Sve je u iznenađenju – idite u pozorište i iznenadite se"

Pozorište PATOS postoji već 31 godinu. PATOS je sve samo ne komercijalan i konvencionalan teatar. Svojim delovanjem, on predstavlja mesto okupljanja za savremenu i istraživačku umetnost u Smederevu i njemu gravitirajući region. Šta ili ko je PATOS možda najbolje ilustruje rečenica Vladislava Nešića, jednog od osnivača: „Naše pozorište je osuđeno da se večno oslanja na mlade, kreativne ljude, kao i one koji se mladim osećaju, koliko god godina imali. Patos zato ima obavezu da ostane FOREVER YOUNG."

U razgovoru sa umetničkom direktorkom PATOS-a, Anđelkom Vulić, saznajemo ko su članovi ovog pozorišta, njihove  planove za budućnost i osvrćemo se na pozorišnu scenu danas.

Recite nam nešto više o radu PATOS-a nekad i sad. Da li, i u kojoj meri,  se promenio pristup u radu, stil i slično?

Pokretni alternativni teatar omladine Smederevo iliti PATOS, osnovan 1986.godine, kao amatersko pozorište u Smederevu. Mladi ljudi tog vremena su se bavili alternativom kada je za to bilo vreme. Narednih 20 godina radi kao klasično amatersko pozorište sa svim prednostima koje jedan takav ansambl može da nosi.

Od 2006. ovaj pokretni alternativni teatar počinje svoj dugi proces profesionalizacije, pre svega saradnjama sa rediteljima iz Srbije i šire. Otvaranjem vrata ovog malog omladinskog teatra, otvaraju se i prilike za njegovu profesionalizaciju. Nekada Pokretni alternativni teatar omladine Smederevo, postaje i formalno Pozorište koje nosi naziv Pozorište Patos od 2010.godine.

Sadašnji stil rada je svakako drugačiji od nekadašnjeg– nekada buntovno, danas je progresivno pozorište Patos. U njemu odrastaju talentovana deca i razvijaju se talentovani ljudi. Patos je mesto gde oni zaista pripadaju, gde se druže u stvarnom, a ne virtuelnom svetu; gde vrednim radom stiču samopouzdanje. Kroz Patos dobijaju šansu da putuju i upoznaju svet, ali i da svet upozna njih. I, na kraju, kada stanu pod reflektore oni su ti koji sijaju.

Ko su članovi PATOS-a?

Članovi pozorišta su mladi profesionalci iz oblasti kulture i pozorišta, koji sarađuju sa različitim pozorišnim stvaraocima iz zemlje i inostranstva. Pozorište ima svoje dramske radionice, kroz koje okuplja brojnu decu i mlade koji žele da razviju svoju ličnost uz pomoć dramskih tehnika, ali i usavršavaju svoj dramski talenat, kako bi imali zdravu bazu za svoj dalji umetnički razvoj.

Šta je to što izdvaja Patos u odnosu na druga pozorišta?

Pozorište Patos izdvaja nekoliko stvari  – dramski pedagoški rad sa decom i omladinom, angažman oko uvođenja drame u obrazovanje, kao i produkcije koje odišu neverovatnom energijom pokreta u scenskom izrazu.

Da li postoji neki projekat ili saradnju koje bi posebno izdvojila?

Izdvojila bih dve plodonsne saradnje sa sada veoma bliskim saradnicima – domaća rediteljka Sunčica Milosavljević i reditelj iz Teatra „Koreja“ iz Leća, Salvatoreom Tramaćereom. Oba reditelja su doprinela jedinstvenom scenskom razvoju repertoara pozorišta Patos.  Rediteljka Sunčica Milosavljević je ovom pozorištu donela evropski projekat Ostrva čiji je glavni focus bio uvođenje drame u obrazobanje – i samim tim postavila pozorište Patos kao jedan od pionira u ovom talasu. Sa druge strane saradnja sa Teatrom Koreja iz Italije je u decenijskoj saradnji izrodilo 4 međunarodne koprodukcije, od kojih je najveća svakako koprodukcija Brat (Fratello), po motivima dela Prasjačka opera Džona Geja, koja je osvojila prestižne nagrade u region I Italiji.

Šta mislite o pozorišnoj sceni u Srbiji?

Pozorišna scena Srbije je korektna – toliko mogu da kažem. To bi možda za neke druge grane poslova bilo dovoljno, ali za umetnost to ne sme da bude prihvatljivo stanje. Utisak  je kao da je ponuda na repertoraima svedena na laku konzumaciju umetnosti.  Kao pozorište koje radi u manjem gradu, ta slika je još više poražavajuća. Mali gradovi su pogodno tlo da uspeva pozorišni kič i šund, a retki su kvalitetni programi koji posećuju manje gradove. Opet dolazim do publike, koja je na lokalu uglavnom gladna za lakim i prerađenim humorom. Kada je reč o Smederevu i pozorišnom životu, van festivalskih programa, publika nema mnogo prilika da ode u pozorište. Smederevo ima u ponudi mali broj gostujućih izvođenja godišnje, od kojih je većina upitnog kvaliteta, što za odraslu, što za dečju publiku. Mi kao smederevsko pozorište uvek imamo težnju da raznorsnom, kvalitetnom ponudom i stalnim izvođenjima doprinesemo opštem razvoju lokalne pozorišne publike, što smatramo svojom velikom misijom. Međutim, da bi se ona ispunila, neophodne su, svakako, i adekvatne lokalna strategije razvoja publike, kako bi se slika pozorišnog života u Smederevu i brojnim mestima u Srbiji popravila. Umetnost generalno, a i pozorište, slabo dolazi do korisnika. Retki su primeri koji kvalitetno i uspešno rade na povećanju kvalitetne publike. Vest o redovima ispred “Jugoslovenskog dramskog pozorišta” za kartu više, jeste plamičak koji treba da isijava sve više.

Koji su vaši planovi za ovu sezonu?

Prethodne sezone pozorišta PATOS (a verujem da je i generalno tako) pokazale su veliki problem po pitanju publike i  generalne posećenosti pozorišta. Pregled posete kultrurnim dograđajima, a pogotovo pozorišnim na nivou grada Smedereva, pokazuje da je publika sve starija i da je navika odlaska u pozorište kod mladih potpuno svedena na minimum.

Čitava sezona biće usmerena ka privlačenju što više mladih ljudi, tako će celu 2018.godinu obeležiti projekat “Pozorišna značka Branislav Nušić”, koji je pokrenulo i kreiralo naše pozorište u bliskoj saradnji sa vrtićima i školama na nivou grada Smedereva. Cilj je da svako dete razvija sposobnost da gleda predstavu i stekne naviku redovnog posećivanja pozorištu. Ovaj projekat se realizuje uz podršku Grada Smederevo i ERSTE banke, kroz program Superste.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Gledajte predstave širom otvorenog uma, jer jedino se tako možete iznenaditi. Sve je u iznenađenju – idite u pozorište i iznenadite se.

Fotografije: patos.org.rs