Đorđe Đoković (Savremeno pozorište Kragujevac): „Uzbudljivo pozorište privući će sve generacije”

Milana Petković
mar 2019.

Kragujevac dobija novo, savremeno pozorište. „Savremeno pozorište Kragujevac” ima istog idejnog tvorca kao prošle godine nastali kragujevački festival „BAŠTeAtar”, Đorđa Đokovića, koji nam je govorio o nastajanju ideje o osnivanju pozorišta, njenoj realizaciji, budućim cijevima koji će se ostvarivati kroz pozorišne aktivnosti, reakcijama svojih sugrađana na novu inicijativu, ali i o povezanosti „BAŠTeAtra” i „Savremenog pozorišta Kragujevac”.

Tokom našeg poslednjeg razgovora govorili smo o utiscima nakon prvog „BAŠTeAtar” festivala, a potom je usledila inicijativa za osnivanje „Savremenog pozorišta Kragujevac”. Na koji način su ova dva projekta povezana i da li je „BAŠTeAtar” poslužio kao inspiracija za ideju o osnivanju „Savremenog pozorišta”?

Ideja o osnivanju „Savremenog pozorišta Kragujevac” nastala je posle „BAŠTeAtra” upravo zbog toga što je bilo jasno da Kragujevcu nedostaje više predstava koje direktnije komuniciraju sa publikom i bave se problemima sa kojima se suočavamo kao društvo. „BAŠTeAta” se već nekako profilisao kao takav festival. Nadamo se da će i „Savremeno pozorište Kragujevac” nastaviti taj put i obraćati se sličnoj publici, ali, naravno, i stvarati novu publiku koju će interesovati takav pristup pozorištu.

Hoće li repertoar „Savremenog pozorišta Kragujevac” biti sličan društveno angažovanim tendencijama ka kojima je bio orijentisan „BAŠTeAtar” festival? Uopšteno, kakav repertoar i pozorišne novine donosi „Savremeno pozorište Kragujevac”?

Za savremeno pozorište to nisu neke značajne novine, ali za publiku u Srbiji to je pristup pozorištu na koji nisu naviknuti. Pozorište u Evropi je već dugo isključivo orijentisano na društveno važne teme, ali mi sebi još uvek dozvoljavamo luksuz da se bavimo pozorištem koje uglavnom služi za razonodu. Ima dosta stvaralaca u našoj zemlji koji pokušavaju da nametnu takvo promišljanje pozorišta publici, ali to će imati uspeha samo ako se omasovi i, pre svega, ako počne da se dešava i u provinciji. „Savremeno pozorište Kragujevac” je naš doprinos takvoj viziji pozorišta.

Kakvu publiku bi „Savremeno pozorište Kragujevac” trebalo da okupi? Da li očekujete da će u skladu sa epitetom savremeno, ovo pozorište posećivati više mladih ljudi?

Sigurno da će teme i način na koji se njima bavimo biti prijemčivije mladim ljudima i mi želimo njihovu energiju i u stvaralačkom procesu, a ne samo kao podršku iz publike, ali „BAŠTeAtar” je pokazao da ima dosta ljudi u zrelijim godinama koji takođe žele takvo pozorište. Uzbudljivo pozorište privući će sve generacije. Ne treba strastvenost i želju za promenom vezivati isključivo za mlade ljude.

Kako je izgledao proces od ideje do osnivanja pozorišta? Jeste li imali podršku sugrađana i lokalne samouprave, posebno u odnosu na prošlogodišnji uspešno realizovan festival?

Bez podrške lokalne samouprave bilo bi nemoguće sprovesti ovu ideju. Hvala im što su imali sluha za osnivanje nove pozorišne scene u trenutku kada se sprovodi racionalizacija na svim poljima, a što se tiče podrške sugrađana, ona je zaista velika. Nismo bili svesni do koliko je ljudi stigla informacija o osnivanju „Savremenog pozorišta Kragujevac”. Za ovakvu ideju to je od krucijalnog značaja, jer pozorište kakvo mi želimo može da zaživi samo ako ima veliku podršku i poverenje publike.

Recite nam nešto o predstavi „Nacija”, kojom će „Savremeno pozorište Kragujevac” započeti svoju prvu sezonu 22. marta. Zašto baš ova predstava kao prvenac?

„Nacija” je neka naša distopijska vizija budućnosti. Iako možda može da zvuči lokalno, predstava se bavi konzervativnom i nacionalističkom slikom sveta za trideset do pedeset godina. Korišćeni su delovi drame „Čekajući Godoa” Semjuela Beketa, citati iz distopijskih romana, kao i intervjui i govori određenih ličnosti iz javnog života. Predstavu režira Miloš Milovanović, a igramo Bratislav Janković i ja. Zbog ograničenog broja mesta za sedenje predstava će imati i tri reprize 23, 24, i 25. marta.

Šta publika može da očekuje nakon predstave „Nacija”, šta će se još naći na repertoaru?

Za sada je rano govoriti o novim planovima. Ideja ima više, ali pitanje je šta je od toga moguće sprovesti u ovom trenutku. Pozorište je još mlado i ima, zasada, skroman budžet i gotovo nikakvu infrastrukturu. To ne mora nužno da bude problem, ali, u svakom slučaju, u takvim okolnostima mora se pažljivo planirati repertoar.

Za kraj, pitamo se koji su ovogodišnji kriterijumi za odabir predstava koje će se izvoditi na „BAŠTeAtru” s obzirom na to da je konkurs nedavno otvoren?

To će, kao i prošle godine, zavisiti od toga kakve predstave se prijave za festival. Kvalitet jeste najvažniji kriterijum, ali bismo voleli da predstave ponovo budu na neki način povezane, to jest da u selekciji budu predstave koje bi se bavile sličnim temama jer to onda daje mnogo veći prostor za razgovor o predstavama, jer i sami ste bili svedoci toga koliko razgovori o predstavama na  „BAŠTeAtru” mogu da budu živi, i koliko je publici bilo značajno to što su predstave tematski bile povezane.

Foto: Ivan Stojanović



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste