Igor Greksa za Hoću u pozorište: 'Pantomima otvara novi svet komunikacije sa gledaocima'


jun 2017.

Igor Greksa, glumac. Studije glume završio na novosadskoj Akademiji umetnosti, u klasi profesora Nikite Milivojevića. Trenutno član ansambla Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici.

Igor je sjajan glumac na početku svoje karijere koja će, nadam se, gradirati do te mere da njegovo ime bude poznato svim čitaocima našeg sajta, a i šire. Igora poznajem lično od ranije i mogu vam reći da osim što je sjajan glumac, on je i divan čovek. Svako ko ga poznaje zna da je u situacijama: „Ej, ti znaš Greksu!”, i sličnim, o njemu (zaista, bez preuveličavanja) čuo samo reči hvale. Nadam se da će naši čitaoci kroz ovaj intervju bar delimično dobiti sliku o tome kakav je i poželeti da pogledaju neku od predstava u kojima glumi.

masta-i-mimKako je ovaj intervju povodom Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, počeću sa pitanjem o predstavi Mašta i Mim koju igraš na festivalu. Možeš li mi nešto više reći o njoj?

Citiraću opis predstave sa sajta pozorišnog studija Nada: „Pantomima je sastavni deo pozorišnog izraza koji se retko koristi u pozorištu za decu. Iz tog razloga smo uzeli mim za pozorišno sredstvo i postavili na scenu niz događaja koje svako dete može da prati bez obzira na jezik kojim govori. Naša misija je da dete koristi svoju intuiciju, maštu, logičko razmišljanje kako bi ispratilo i shvatilo niz događaja koji se pred njim odigravaju. Interaktivna igra je tamo gde zamišljeni predmet ili rekvizita dođe u kontakt sa publikom i gde oni treba da odreaguju i smisle nastavak igre koju glumci zadaju.” (izvor: http://www.nadatheatre.com/) Predstava jeste a priori napravljena za dečiji uzrast, ali bez problema mogu da je gledaju i odrasli i da jednako uživaju.

Predstava "Mašta i Mim" izvor: Pozorišni studio "Nada"

Predstava koju izvodite nastala je u pozorišnom studiju Nada. Reci nam nešto više o nastanku ovog studija i čime se to u studiju bavite?

„Pozorišni studio Nada je osnovan 2013. godine. Osnovni cilj našeg kreativnog delovanja su umetnički i kulturni događaji vezani najviše za decu uzrasta do 18 godina. Primarno se bavimo predstavama za decu, učestvujemo u produkcijama televizijskog I radijskog sadržaja, izrađujemo lutke, scenografiju,kostime, dramaturgiju… Od svog postojanja, Pozorišni studio Nada je redovni saradnik Zmajevih dečjih igara iz Novog Sada, pozorišta, mnogobrojnih predškolskih ustanova i kulturnih centara širom Srbije. Proširujemo svoje delovanje akcijama vezanim za edukaciju dece kroz radionice i seminare, humanitarne predstave, predstave vezane za konkretne probleme, kao što su vršnjačko nasilje, netrpeljivost, prihvatanje različitosti…Okupljamo oko sebe vrsne i iskusne saradnike, glumce, reditelje, predavače da bi poboljšali svoj kvalitet i putem raznovrsnosti predstavili najbolje od sebe…” (izvor: http://www.nadatheatre.com/)  

Predstava "Mašta i Mim" se takmiči u kategoriji pantomime. Poznato mi je da je ti je pantomima posebno zanimljiva, pa bih volela da nam kažeš nešto više o tome. Zašto voliš pantomimu? Šta to pantomima pruža glumcu što druga sredstva ne pružaju?

Dugi niz godina sam radio kao ulični performer kako bih zaradio za školovanje. Tu sam se nekako prvi put i susreo sa pantomimom, mimom i drugim neverbalnim vidovima uličnog performansa. Kasnije, tokom studija na Akademiji sam dolazio u kontakt sa pantomimom i veoma zavoleo scenski pokret. Smatram da neverbalna glumačka sredstva: pokret, gest, poza, mimika, glumca nikako ne ograničavaju (jer ne koristi jezik). Naprotiv. Ova sredstva otvaraju čitav jedan novi svet mogućnosti komunikacije sa gledaocem, novi svet asocijacija koji gledaocu dopušta da u nekoj meri i sam bude stvaralac.

Osim u studiju Nada, radiš i u Narodnom pozorištu u Subotici. U ansambl subotičkog pozorišta pozvan si odmah nakon završene Akademije. Reci nam nešto više o tome.

Da, trenutno sam u ansamblu subotičkog Narodnog pozorišta. Tokom studija sam takođe imao poziv da dođem u Suboticu, međutim iz pravnih i birokratskih razloga to nije bilo moguće dok ne završim fakultet. Tako sam odmah na početku sezone, po završetku osnovnih studija otišao u Suboticu da radim prvu predstavu u tom pozorištu – Ruženje naroda u dva dela Slobodana Selenića, a u režiji Andraša Urbana. Subotički ansambl znam, i gledao sam ih i ranije i nekako sam priželjkivao da radim baš u tom pozorištu. Mišljenje koje sam imao o ansamblu se nije promenilo, i vrlo se pokazalo tačnim kad sam postao njihov član. Oni su velikim delom mlad, potpuno posvećen, vredan i vrlo disciplinovan ansambl koji me je prihvatio od samog mog dolaska.

Koje sve predstave sa repertoara igraš i koja uloga ti je najdraža?

Trenutno igram predstave koje sam „preuzeo” od glumca koji je u odsustvu (Glasine i Sabrana dela gospoda Boga), ali i takoreći svoje predstave: Ruženje naroda u dva dela, 2 u 1, Mizantrop i Sumnjivo lice. Najdraže su mi naravno uloge iz Ruženja naroda i 2 u 1, zbog kojih sam i proglašen za glumca sezone.

rusenje-naroda-u-dva-cinaPredstava "Ruženje naroda u dva dela" fotografija: Kovács Attila

Iako si tek od nedavno član subotičkog ansambla, na kraju ove sezone proglašen si za najboljeg glumca, kao što si pomenuo. Šta ova nagrada za tebe predstavlja?

Nagrada glumca sezone mi naravno znači. Lagao bih kada bih rekao drugačije. Ove godine je nagradu za glumicu sezone dobila takođe nova mlada članica ansambla – Jovana Belović. Mislim da nam oboma ova nagrada znači kao podstrek i potvrda dosadašnjeg rada. Mislim da mlade glumce treba podržati, treba im dati šansu i dati im zadatke kakve smo Jovana i ja dobili na početku karijere. Nagrada naravno predstavlja i obavezu da nastavim tempom i na nivou kao do sada.

Subotica je poznata kao prestonica kulture. Pa s tim u vezi, reci mi da li je velika posećenost pozorišta u Subotici?

Iako je relativno mali grad, Subotica ima tri pozorišta (jedno u izgradnji već godinama) i dva pozorišna festivala i mislim da Subotičani generalno često idu u pozorište. Nije redak slučaj da ljudi dolaze da gledaju istu predstavu po 6, 7 puta. A kada je festival Desire, gužve mogu da pariraju gužvama na beogradskim ili novosadskim festivalima.

Film ili pozorište. U kom pravcu bi želeo da se kreće tvoja karijera?

I film i pozorište, sa malo više pozorišta. Smatram da bi glumac trebalo podjednako da se razvija i uči u oba ova medija, ali mi je pozorište ipak malo draže i bliže jer se „događa” iznova i iznova, prilikom svakog izvođenja predstave, i zahteva od glumca da tačno određenog dana, u tačno određeno vreme nešto kaže, oseti ili doživi. Dok je film - uhvaćen trenutak na filmskoj traci. Mada, možda grešim ili promenim mišljenje tokom vremena.

Kakvo je tvoje mišljenje o pozorišnoj sceni u Srbiji?

Nedostatak hrabrosti.

Šta bi poručio mladima koji bi da se bave glumom?

Poručio bih im pivo, i da budu hrabri.

 

Autor: Tijana Gnjidić