Jelena Kajgo: "Poznati dramski motivi pomažu publici da zavoli plesni teatar"


okt 2017.

Plesna predstava Magbet, nastavak je repertoarske politike Bitef dens kompanije, koja ima za cilj da publici predstavi nove pravce razvoja plesnog teatra, kroz koreografske inscenacije velikih dela svetske književnosti. Beogradska premijera biće održana u subotu, 4. novembra, na sceni Bitef teatra. Tim povodom razgovarali smo sa Jelenom Kajgo, umetničkom direktorkom Bitef dens kompanije i dramaturškinjom ove predstave.

Kako ste došli do ideje da realizujete baš Magbeta? 

Jedan od pravaca u razvoju repertoara Bitef dens kompanije je i inscenacija velikih dela svetske književnosti. Do sada smo realizovali Šekspirovog Otela, Molijerovog Don Žuana, Danteovu Božanstvenu komediju, Aristofanove Ptice… Ti naslovi pomažu publici da lakše razume i zavoli savremeni plesni teatar, kroz već poznate dramaturške motive, samo što ih naši autori naravno reinterpretiraju u odnosu na današnje vreme. Tako je i Magbet, Šekspirova drama prepuna strasti i nepresušne želje za vlašću koja dovodi do zločina, tema koja se lako transponuje u današnje vreme.   

Šta za vas predstavlja „Magbet“? 

Ovde ću citirati našeg koreografa Miloša Isailovića koji kaže – “Magbeta doživljavam kao priču o unutrašnjoj borbi dvoje ljudi. Ljudi sa velikim ambicijama. Cela priča je prožeta ženskim principom, odlučnošću, ali i manipulacijom. Sve je dozvoljeno u borbi za presto, ili danas u borbi za vlast i visoku poziciju. I na kraju se plaća previsoka cena, kraljevstvo je dobijeno u krvi, ludilu i kajanju. Šekspir nas kroz priču o Magbetu upozorava da ko želi vlast pod svaku cenu nikad nema dobre namere, i spreman je na sve." 

Već ste predstavili jedno Šekspirovo delo Otelo, kako je publika to prihvatila i da li ovoga puta može da očekuje sličan koncept? 

Otelo je sjajno prošao kod publike, slično Magbetu ta je priča prepuna strasti i manipulacija, koje takođe dovode do zločina. Očekujemo naravno da će Magbet postići veliki uspeh kod publike. A kod kritike je već prošao odlično, jer smo predstavu premijerno izveli u julu na festivalu Purgatorije u Tivtu. 

Predstave Bitef dens teatra su dosta posećene i nagrađivane. Da li vam to u daljem radu daje podstrek ili suprotno, stvara pritisak? 

To je dobro pitanje. Sa jedne strane odgovornost je velika, za dvadeset sedam produkcija, koliko smo realizovali u ovih osam godina, dobili smo dvadeset tri nagrade. Navikli smo publiku na visoki kvalitet, a to u današnje vreme borbe za finansijska sredstva nije ni malo lako. Sa druge strane, nagrade, dobre kritike, ali na prvom mestu reakcije publike daju vam podstrek da istrajavate u borbi za nove, uzbudljive kreacije. 

Nastupali ste širom sveta, mislite li da je ples univerzalni jezik koji razbija jezičke barijere lakše od glume? 

Apsolutno. Recimo, prošle godine smo bili mesec dana na turneji u Japanu, izveli smo šesnaest predstava u sedam gradova. To su dragocena iskustva kada se upoznajete sa drugim kulturama, sa drugim sistemom organizacije pozorišta… Ali sa druge strane, reakcije publike su iste, baš zato što ples ima taj univerzalni jezik koji lako dopire do gledalaca. 

Da li u Srbiji postoji dovoljan broj gledalaca koji cene ovakav vid scenske umetnosti? 

Dovoljan, bi možda bila prava reč. Naravno da bi bilo poželjno da se više pažnje posveti savremenoj igri kod nas u svim segmentima. I finansijskom i institucionlanom i medijskom. Ali mi smo u Bitefu zadovoljni, naše predstave su odlično posećene, a redovno nastupamo na scenama u Srbiji i regionu. 

Kako biste predstavili Bitef dens teatar ljudima koji nisu upoznati sa njim? 

To je prva profesionalna trupa savremene igre koja je vezana za jednu instituciju kulture, koja cele godine publici pruža mogućnost da prati kvalitetan plesni teatar. Do sada smo ostvarili saradnju sa nekim od najeminentnijih evropskih koreografa, kao što su Gaj Vajcman, Roni Haver, Edvard Klug, Jasmin Vardimon, kao i naravno sa najboljim regionalnim i domaćim koreografima. 

Koji su dalji ciljevi Bitef dens teatra?

Nakon Magbeta, očekuje nas u decembru premijera plesne predstave za decu Pepeljuga, a potom u narednoj godini planiramo da realizujemo dva zanimljiva projekta. Prvi je Revolucija, dan posle, u koreografiji Isidore Stanišić, koji će biti osvrt na sto godina od izbijanja Oktobarske revolucije, a drugi je – San letnje noći u koreografiji poljskog koreografa Mačeja Kuzminskog, koji ćemo realizovati sa našim partnerima iz centra za kulturu Tivat. Dakle, ponovo jedno veliko delo svetske književnosti i nadam se još jedna poslastica za publiku koja voli plesni teatar.

Autori: Nikola Bešlić i Katarina Đoković