Jelena Martinović: “Glavni izazovi u radu sa mladima su komunikacija, inicijativa i intencija”

“Opšte prihvatanje muške dominacije i  ženske inferiornosti počiva na podsvesnim idejama o ženi kao o „neostvarenom muškarcu“ i da je njeno poreklo u infantilnim konceptima te vrste. Ti koncepti, uprkos svojoj iracionalnosti uglavnom ostaju prisutni kod odrasle osobe i odaju svoje prisustvo, ispod praga svesti, u silovitosti emotivne reakcije koju izazivaju. Ovo osećanje srama ne može se shvatiti nikako drugačije nego kao neracionalni polni tabu.” Vodeći se ovim hipotezama mladi pozorišni radnici iz “Plavog pozorišta” stvorili su prestavu “Antigona - Antiratni resital - projekat emancipacije“ kojom pokušavaju da razbiju sve tabue o ovoj temi. Predstava će ponovo biti izvedena u petak, 13. septembra, od 21 čas u zgradi BIGZ-a, a tim povodom za portal “Hoću u pozorište” govori Jelena Martinović, glumica Plavog pozorišta i asistentkinja režije.

Odakle ideja za ovu predstavu? Zašto ste se opredelili da se bavite baš tematikom muške dominacije?

Predstava „Antigona – Antiratni resital – projekat emancipacije“ je rezultat dvogodišnjeg procesa rada Studija savremenog pozorišta, koji predstavlja centralnu liniju edukativnog delovanja Plavog pozorišta. Na samom početku ovog procesa, na jednom seminaru koji je organizovan za članove Studija, jedan član je rekao  drugom članu: „Sve ti je to, prijatelju moj, zapadna propaganda!“ U tom momentu je reditelj, voditelj procesa, konstatovao da su ideje o teorijama zavere pristutne čak i kod veoma obrazovanih mladih ljudi u Srbiji. Tako se došlo do teme neemancipovanosti i potrebe da se radi na procesu emancipacije.

Tekst je fokusiran na citate iz knjige Virdžinije Vulf „Tri gvineje“ i na Sofoklovu “Antigonu”. Zašto se se opredelili baš za ova dela u kontekstu rodne ravnopravnosti ?

Kao glavni uzor u ovom procesu rešili smo da sledimo englesku spisteljicu Virdžiniju Vulf, koja je na neki način ceo svoj život i delo posvetila ovoj temi. Ona je nukleus rata na javnom, društvenom nivou prepoznala u ratu koji se vodi između muškarca i žene.  Rešenje ovog konflikta nalazi se u emancipaciji kako žena, tako i muškaraca. Baveći se pitanjima muške dominacije i ženske inferiornosti, Virdžinija Vulf se vezala za Sofoklovu Antigonu kao najblistaviji uzor iz istorije književnosti. Zato je osnova naše predstave upravo ovo delo, kao i knjiga Virdžinije Vulf,  „Tri gvineje“, u kojoj je ona postavila nekoliko osnovnih teza socijalne, feminističke i pacifističke teorije koje su sasvim izvan militantnog duha socijalističke, feminističke i pacifističe prakse.

Po čemu  se ova predstava razlikuje od nekih drugih koje se bave istom tematikom?

Specifičnost naše predstave je u tome što je ona bazirana na istraživačkom laboratorijskom pristupu antropološkog pozorišta.

Kroz Studio savremenog pozorišta i različite radionice radite na edukaciji mladih u oblasti savremenog pozorišta. Koliko je u ovoj digitalnoj eri teško zainteresovati mlade za pozorište?

Veoma važan segment rada Plavog pozorišta je edukacija mladih ljudi u oblasti savremenog pozorišta. Redovne aktivnosti uključuju edukaciju svih zainteresovanih za istraživački pristup radu u pozorištu kroz pozorišne radionice, seminare i duže kontinuirane pedagoške procese. Poseban akcenat se stavlja na edukativni rad sa mladima u cilju otvaranja njihovih vidika za nove poglede na umetnost i kulturu uopšte. Od 1995. godine Plavo pozorište je realizovalo blizu 200 edukativnih projekata koji su okupljali više hiljada ljudi u svojstvu učesnika ili publike.

Koji su to neki ključni izazovi  koje imate kada govorimo o radu sa mladima?

 Tehnološki razvoj doneo je sa sobom razne promene u životu i navikama mladih ljudi, pa su glavni izazovi u radu sa mladima komunikacija, inicijativa i intencija, osvešćivanje veze telo-misao-emocija, prevazilaženje svojih limita, kao i vežbanje volje i prisutnosti u sopstvenim akcijama i svom unutrašnjem svetu. Ovom prilikom bismo želeli da mlade ljude zainteresovane za istraživački pristup rada u pozorištu pozovemo da se priključe novom ciklusu Radionice savremenog pozorišta „Od sebe ka teatru“, koje Plavo pozorište organizuje u svom prostoru u zgradi BIGZ-a od sredine oktobra 2019. do kraja juna 2020. godine.

Kome je  namenjena radionica?

Radionica je namenjena mladima koji žele da se upoznaju sa savremenim pozorištem kroz specifičan način rada na edukaciji u oblasti glume i režije. Polaznici radionice će se, kroz kontinuirani program u trajanju od osam meseci, upoznati sa principima rada Plavog pozorišta, u teorijskom, ali ponajviše u praktičnom smislu kroz niz kreativnih vežbi i zadataka. 



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste