Miloš Latinović: „Pozorište treba da nas izmeni i učini boljim ljudima”

U okviru 53. po redu BITEF festivala, koji će trajati od 17. do 26. septembra, publika će imati priliku da vidi dvanaest ostvarenja iz devet zemalja: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Belgije, Švajcarske, Francuske, Nemačke, Brazila i Nigerije. Tim povodom za portal Hoću u pozorište govorio je direktor festivala Miloš Latinović. 

Miloš Latinović je rođen 1963. godine u Kikindi, gde je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Autor je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja, desetak dramskih tekstova, više od sto književnih priloga.

milos-latinovic-intervju-bitef1

Festival se održava pod sloganom „Počnimo ljubav iz početka”, po čuvenoj pesmi u izvođenju Beti Đorđević. Zašto ste se opredelili baš za njega i ka kome je on usmeren - čovečanstvu ili pojedincu?

Pojedincu, jer on je početak. Savremeni čovek je produkt i on najviše oseća krizu naše civilizacije, zbog toga je dužan da kao remek-delo prirode popravlja vreme koje je isklizlo iz zgloba. Ali, pre toga mora da popravi sebe kroz obrazovanje i prosvećivanje, da nauči da živi uz drugog čoveka sa kojim ne deli iste stavove, stiša nagone, obuzda želje, zauzda pohlepu... Početi ljubav iz početka nije samo poziv, nego i zahtev da onim noževima kraj crvenog tanjira odesčemo niti prošlosti koje su nas zauzdavale, sprečavale da budemo bolji, vaspitaniji, pažljivi i samim tim srećniji. Prosvećen čovek je realan, smiren i kooperativan, pa tako i čovečanstvu korisniji.

Umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica, istakao je na konfreneciji za medije povodom 53. izdanja da pozorište može i treba da pruži alternativu i utehu. Kako Vi to tumačite i treba li (može li) pozorište da bude uteha?

Pozorište je alternativa, jer mora da se suprotstavi industriji zabave, koja ustvari nudi utehu, ubeđujući svojim površnim, opskurnim i bednim sadržajem nezadovoljnog pojedinca da i on može, bez angažmana i mnogo truda, obrazovanja, kreativnosti, napora da bude popularan, prepoznatljiv, bogat... Pozorište ne nudi utehu, teatar je prostor za razmišljanje, za preispitivanje, za napor volje i osećaj lepote jedinstvenog doživljaja. Pozorište je neponovljivo, čak i kada je u pitanju „čvrsto” režirana predstava ili je pred vama stota repriza nekog komada. Uvek je novo, iznenađujuće i dejstvo aktera na sceni - stalno čoveka usmerava prema akciji koja bi trebalo da nas izmeni i učini boljim ljudima.

milos-latinovic-intervju-bitef2Često se govori o angažovanom pozorištu i političnosti u teatru. Kakav je Vaš stav po tom pitanju? Treba li pozorište nužno da se bavi političkim temama, daje odgovore i ukazuje na aktuelne pojave u društvu poput ksenofobije, autoritarnih režima, nekontrolisanog kapitalizma, urušavanja radničkih i ljudskih prava i sl?

Ako pogledate repertoar Bitef tetara, dobićete odgovor na ovo pitanje. Pozorište mora da se bavi društvenim zbivanjima, a posebno anomalijama, bez obzira na to da li je reč o politici, ljudskim pravima, nehumanoj ekonomiji ili nasilju u porodici, kocki, narkomaniji. Sve teme moraju biti u fokusu modernog teatra. I čini mi se da je tako u Srbiji. Možda danas nije dominantan politički teatar kakav je bio krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ili čak i ranije, kada je u tadašnjoj Jugoslaviji igrano sve ono što na drugim mestima nije bilo moguće postaviti na scenu, ali priče o vladarima, stradalnicima iz političkih bitaka, o žrtvama surove ekonomije ili jednodimenzionalnog sveta, možete pronaći na repertoaru mnogih pozorišta u Srbiji. Možda bi neko želeo da je više političkih priča, ali činjenica je da teatar ukazuje na mnoge poremećaje savremenog društva kod nas, pa tako indirektno „kači” i politiku.

Interaktivno pozorište zasnovano na učestvovanju, prepuštanju i saradnji u okviru izvođačke situacije krajnji je ishod glavnog programa 53. Bitefa, a primetno je da postaje sve zastupljenije na scenama.  Kako Vi vidite tu tendenciju da se publika više uključuje u predstave i u kojoj meri to može biti (može li uopšte biti) negativno, npr. da učešće gledalaca odvede od poruke koja se želi poslati jednom predstavom?

Mislim da je važno publiku uvesti u predstavu, jer to je njen cilj. Ne misim da to mora biti fizičko uključivanje ljudi koji dolaze u pozorište, i draže mi je, iskreno, kada pubika „ne diše” dok traje predstava jer je pritiska sadržaj i tema komada. Ponekad je zgodno biti delatna publika, ogoliti se pred svetom kao glumac, opredeliti se na neku stranu, izabrati junaka, ali te predstave moraju biti takođe s unutrašnjim nabojem, a ne da imerzivnost bude sama sebi svrha. Mislim da ovogodišnji repertoar Bitef festivala spaja te dve opcije uključivanja publike – fizičko i promišljajuće prisustvo na sceni.

Nedavno ste izjavili da je pozorište danas bolje nego stanje u društvu, kao i da je prisutna cenzura i autocenzura u pozorištu i da nema politički angažovanog pozorišta. Šta za Vas znači angažovano pozorište i kako je moguće da ukoliko toga nema i ukoliko ne postoji sloboda u pozorištu možemo reći da je bolje pozorište nego stanje u društvi? Kako biste opisali tu situaciju u društvu?

To što mislim da je bolje stanje u teatru nego u državi ne znači da je u pozorištu idealno. Takođe, mislim da smo za stanje u državi odgovorni svi, i mi što radimo u pozorištu i kreiramo kulturni koncept našeg društva. Srbija je iz jednog soft represivnog režima, ne znajući svoje ciljeve, zanemarujući interese, ne prepoznajući političke tokove savremenog sveta, ukoračila u haos, iz kojeg nikako da se izvuče. Život u Srbiji za pojedinca uopšte nije jednostavan, jer ga ponašanje onih koji bi o njemu trebalo da brinu, pošto ih on plaća, konstantno pretvaraju u žrtvu. Samo u neuređenim državama morate da dokazujete nevinost pred sudom, medijima, poreskim organima, inspektorima i izvršiocima. Ovde ljudima oduzimaju krov nad glavom za minimalna dugovanja, čak i milos-latinovic-intervju-bitef3kada ona ne postoje. Zbog toga je pozorište bolje, jer i u takvom vremenu, ustrojava kvalitet izvedbenog čina. Ima i promašaja, ali mnogo stvari u umetnosti mora da se poklopi da bi se ostvarilo remek delo, ali sam čin stvaranja je plemenit i uzvišen. U teatru se osećate lepše. nego pred šalterom nekog javnog preduzeća, u teatru ste više uvažavani nego u gradskom prevozu, poštuju vas više nego u nekom ministarstvu koje bi trebalo da vam izda običnu dozvolu. Zbog svega ovoga, a posebno angažmana umetnika na sceni pozorište je bolje. Najbolje.

Šta biste izdvojili kao osnovnu odliku ovogodišnjeg u odnosu na prošlogodišnje izdanje Bitefa? Šta publika može da očekuje?

Publika ove godine postaje akter i kreator Bitef festivala. Neke predstave bez aktivnog učešća posetilaca neće biti ono što moraju da budu i zbog čega su u repertoaru Bitef festivala. Dakle, očekujte (sve)moguće, jer to zavisi od vas.

Bitef u Luci Beograd

Bitef je oduvek bio prepoznatljiv  i po izmeštanju produkcija u alternativne prostore koji nisu prvobitno ili primarno predviđeni za pozorišne događaje. Tako će ovoga puta druga polovina festivala biti smeštena u nekoliko hala Luke Beograd, koja će u periodu od 22. do 26. septembra biti centralno mesto na kome će se izvoditi predstave glavnog, kao i pratećih programa festivala.

U kontekstu umetničkog i tematskog fokusa 53. Bitefa, koji se bavi analizom propadanja savremenog društva i pokušajem definisanja alternative stanju u kome se nalazimo, izmeštanje dela programa u prostor Luke Beograd predstavlja logičan čin.  U nastojanju da način rada prilagodimo konceptu festivala, stvaramo jedinstven prostor koji publiku navodi da promišlja umetnost u prostorima koji nisu tome namenjeni. Tako će publika Bitefa u Luci Beograd moći da pogleda čak pet predstava glavnog programa: Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka, kompanije Non nova (Nant, Francuska), čije autorstvo potpisuju Fia Menar i Žan-Lik Božol, O mesu i betonu koreografkinje Lusijane Lare u produkciji kompanije Anti Status Kvo (Brazilija, Brazil), Ali: Strah jede dušu Sebastijana Horvata u produkciji Slovenskog narodnog gledališča Drama Ljubljana (Slovenija), cirkusku predstavu Retke Ptice grupe autora u produkciji kompanije Vuk za čoveka iz Lila (Francuska), kao i predstavu Pozvani čuvene kompanije Ultima Vez iz Brisela (Belgija), po koreografiji Sepe Bajensa.

Foto: Bitef



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste