Na kafi sa Majom Šušom

Milica Sučević
apr 2020.

U trenutnim okolnostima, u kojima se svi nalazimo, mogućnost da intervju uradimo uživo nije postojala, ali ispijanje kafe kod kuće može da prija, pa da inspiriše za mnoga pitanja, a i odogovore. Ovaj put, razgovarali smo sa Majom Šušom, mladom glumicom, jednom od osnivača Bašta festa. Postojanje ovog festivala godinama donosi osveženje umetničkoj i kulturnoj sceni Srbije, gde pod otvorenim nebom, na reci Drini, publika uživa u kratkometražnim filmovima koji su stvarani širom sveta. Pored toga, Maja igra u najnovijoj predstavi Reflektor teatra „Urednik”, kao i u predstavi „Otvorena veza” koja se igra na sceni AKUD „Branko Krsmanović”.

Intervju i ispijanje kafe vam prenosimo na posve drugačiji način: iz kućne izolacije, uz sunčane dane koje posmatramo većinom kroz prozor ili sa terase.

Kad trenutno pogledaš kroz prozor, šta pomisliš?

Da li je izvodljivo da zalepim neku ogromnu fotografiju mora na zid preko puta. Prazne ulice našeg grada su mi apokaliptične i tužne, ali se stvarno nadam da ovo neće predugo trajati.

Koja predstava bi najbolje opisala trenutak u kom živimo?

Pre neki dan sam gledala online Ostermajerovog „Ričarda III” pozorišta Šaubine iz Berlina i razmišljala kako je ovaj tekst potpuno aktuelan u našoj zemlji, danas.

Kako doživljavaš digitalno pozorište?

Sa jedne strane se mnogo radujem što sam u mogućnosti da pogledam neke predstave za koje inače ne bih imala prilike, ali opet pozorište je za mene kontakt, razmena energije, prisustvo. Redovno aplaudiram digitalnom pozorištu, kada sam oduševljena i skandiram, a kada mi se ne sviđa, glupo mi je da prekinem, to mi je kao da sam izašla sa predstave.

Tri reči koje opisuju stvaranje jedne predstave?

U idealnim okolnostima – sloboda, razigravanje, razmena.

Prva pomisao posle aplauza?

Zavisi kako sam zadovoljna, a i kakav je aplauz.

Kad zaklopiš oči i pomisliš na Bašta Fest, šta ti prvo padne na pamet?

Vidim kadar kako se spuštam ka punom open air-u, a u stomaku mi je osećaj ponosa, uzbuđenja, neizvesnosti, treme. Pomislim na mnogo osmeha, zagrljaja, razmene ljubavi i lepote.

Miris koji te podseća na Bajinu Baštu?

Prva stvar na koju sam pomislila je miris lubenica, logika ide: Bajina Bašta – Jovan Jelisavčić (moj kolega sa klase sa kojim sam osnovala festival) – lubenice. Miris četinara, reke. Kad udahneš na Tari osećaš se kao da si regenerisao pluća i dušu.

Kratkometražni filmovi u sebi nose iskru čega?

Poprilično je teško spakovati priču u kratku formu, a da ne bude vic, potpuno je drugačiji tretman od dugometražnog filma. Kada je film dobar, dobijemo čitav svet u samo 15 ili 20 minuta.

Beogradska jutra ili večeri?

Pre par godina bih sigurno odgovorila večeri, ali sve više volim grad dok se budi. Obožavam tu laganu vrevu, ljudi idu na posao, a i dalje je sve nekako mirno.

Leto na Jadranskom primorju ili na Perućcu/Drini?

Preteško pitanje za mene. Već godinama unazad praktikujem i jedno i drugo, pa mi je izgleda prešlo u naviku.

Muzika uz koju voliš da stvaraš?

Čudno je, nekako muziku ne vezujem za stvaranje. Uglavnom ne slušam muziku kad radim. Muziku vezujem uz ples, vožnju kola, druženje, pevanje na sav glas.

Zašto biraš film?

Zato što svako snimanje ostane kao deo ličnog iskustva, toliko istinito kao da se dogodilo. Zato što je kiša kiša, ambijenti su realni i baš zbog svih tih okolnosti postane istovetno životu. Pogotovo kada se snima van grada, snimanja su radne, kreativne ekskurzije.

A zašto pozorište?

Zbog mirisa, osećaja kako publika diše dok gleda predstavu, činjenice da je svaki put novo i drugačije.

Buka ili tišina?

I jedno i drugo, kako kad.

Klasično ili savremeno delo?

Klasično delo na savremen način ili baš dobar i aktuelan savremeni tekst.

Gde se osećaš sigurno?

Kod kuće, u zagrljaju nekoga koga volim. Na putovanju, kada upoznajem neke nove gradove i kulture. Na plaži, sa pogledom ka pučini.

Da postoji vremeplov u kom periodu prošlosti bi volela da živiš?

U antičkom dobu – ili renesansi.

Da je umetnost živo biće šta bi ona prvo rekla onima koji je stvaraju?

Nadam se da bi rekla da moramo biti dosledni sebi, sve više mi se čini da je taj unutrašnji impuls, uz obrazovanje, talenat i slobodu, najvažniji pokretač.

A šta društvu?

Da je više cene.

Najveći strah?

Trudim se da se ne plašim i da ne dozvolim strahovima da se razvijaju u meni. Generalno me plaši ova nepažnja i nesvest prema planeti na kojoj živimo, agresija i mržnja.

Male pobede koje te čine srećnom?

Kada nešto sredim u stanu, kupim cveće koje mi se sviđa, pomognem prijatelju ili on(a) meni da reši(m) neki problem, nekog obradujem. Ne pušim već godinu dana, mala pobeda.

Kako kroz tvoje misli odjekuje sloboda?

Kao nesputanost, hrabrost i čista savest.

Da možeš koju ličnost iz istorije bi izabrala da popiješ sa njom kafu?

Sa Anom Karinom, čija je smrt jedna od retkih odlazaka neke poznate ličnosti koja me je baš potresla u poslednje vreme.

Knjiga koju iznova čitaš?

„Priča o Sonječki” Marine Cvetajeve.

Gde je početak, a gde kraj umetnosti?

Ne vidim ih.

Šta te fascinira?

Uzbudljivi filmovi, susreti sa umetničkim delima u muzejima, vidikovci, pogledi koji se otvaraju kada se zađe iza krivine. Kada neko nešto ume da napravi svojim rukama. Prelep glas. Talenat. Lendart. Pustite snimak morskih orgulja u Zadru.

Prošlogodišnji slogan Bašta festa glasio je Bašta te briga. Za šta treba da nas je briga?

Ideja prošlogodišnjeg slogana je bila poziv da se dođe na Bašta Fest i nas sve zajedno bude bašta briga, za stres, svakodnevnu gužvu, tenziju, sukobe i strahove.

Živeti i maštati o svetu oko sebe ili svesno koračati kroz svaki trenutak?

Trudim se da budem svesna svakog trenutka u danu, da ga proživim najlepše što u tom trenutku mogu, ali to me ipak ne sprečava da maštam. Za početak, to mi je u opisu posla.

Koje boje je naša stvarnost?

Kada je u pitanju naša onda osećam neku kolektivnu odgovornost, pa ne mogu u ovoj situaciji da kažem žuta, kako bih možda definisala neku svoju, intimnu. Ali da kažemo da je pepeljasto plava ka golubije sivoj.

 



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste