Nenad Radović (Angažman Fest): „Pozorište je oduvek bilo duševna hrana svakog uređenog društva“

Milica Sučević
nov 2019.

Prvi Angažman Fest biće održan od 13. do 17. novembra u Domu omladine Beograd,  pod sloganom „Ako ti nećeš, neće niko“. Na festivalu biće prikazane predstave koje se na određen način bave problemima sa kojim se susreće današnja omladina, a kojim se ne poklanja velika pažnja ili nisu našla odjek u društvu. Ono što je, takođe, veoma važno jeste misija festivala koja je usmerena da se bavi neformalnim obrazovanjem mladih, kao i mogućnosti da se mladi uključe u više kulturnih dešavanja i da pozorišni svet posmatraju iz drugačijeg, zanimljivijeg ugla.

O tome šta nam donosi ovaj festival, o temama koje će se obrađivati i kroz predstave i radionice, kao i o potrebi da se mladi uključe u pozorišna zbivanja, razgovarali smo za naš portal sa direktorom festivala Nenadom Radovićem.

nenad-radovic-angazman-fest-intervju1

Šta vas je podstaklo da osnujete ovaj festival?

Mnogo je motiva. Prvo, Angažman Fest je pokušaj da se na jednom mestu okupe ljudi koji se bave pozorištem za mlade na specifičan i edukativan način. Gotovo sve evropske zemlje neguju ovaj vid pozorišne umetnosti i trude se da kroz razne lokalne i međunarodne festivale održe trupe koje se bave mladima. Kod nas to nije slučaj. Postoji mnogo festivala u našoj zemlji, ali koliko znam, nijedan koji se isključivo bavi pitanjima koje su od velike važnosti za odrastanje tinejdžera. Sa druge strane, u Srbiji postoji mnogo pozorišnih trupa i organizacija koje kroz pozorišne predstave, otvoreno govore o problemima mladih, njihovom odrastanju, o nemogućnosti da na otvoreni način pričamo o tabu temama. Takva udruženja, gotovo da nemaju nikakav prostor u javnosti. Uglavnom su prepušteni sami sebi i snalaze se na razne načine, da bi ostvarili svoje pravo da postoje i nastave da rade jednu jako korisnu i odgovornu stvar. Mladi danas ne idu u pozorište, jer je u njihovoj svesti pozorište nešto zastarelo, dosadno, nešto što nije „in“. U pozorište se ide samo da bi se videle neke instant televizijske zvezde do kojih bi se došlo i slikalo sa njima. Takve predstave su uglavnom neprimerenog i banalnog sadržaja i ne govore ništa pametno, već samo imitiraju surovu realnost današnjice, koja na kraju, u očima mladih ljudi ispadne prihvaćeni model razmišljanja i ponašanja. Angažman Fest je dobra prilika da izađemo u javnost, pokažemo da se ljudi ovde na ozbiljan način bave pozorištem za mlade i da u pet dana trajanja festivala okupimo veliki broj mladih ljudi u pozorištu.

„Ako ti nećeš, neće niko“ je slogan ovog 1. Angažman Festa. Šta je ono što uz ovaj slogan poručujete publici?

Slogan je višeznačan i može da se shvati na najrazličitije moguće načine. To i jeste ideja, ne samo slogana, već i celog Angažman Festa. Ne treba da prihvataš ono što većina govori, već da razmisliš i sam doneseš zaključke. Konkretno, ja ovaj slogan vidim kao poziv svakom pojedincu da se pokrene i uradi nešto korisno za sebe i svoje okruženje. Ne bih ga vezivao toliko za sam festival, koliko za različite poruke koje nosi u sebi.

Tematika kojom se bave predstave ukazuju na mnoge probleme sa kojim se susreće omladina, a to su vršnjačko nasilje, zloupotreba interneta, nerazumevanje starijih, prva seksualna iskustva, itd. Koliko se kod nas obraća pažnja na ove probleme i šta nam donose predstave koje obrađuju ove teme?

Sve su to još uvek tabu teme. Mislim da još nismo izašli iz 20. veka po nekim pitanjima. Kao da ne primećujemo da se sve oko nas promenilo. Danas, tinejdžeri, verovali ili ne, kada vide gramofon, ne znaju šta je to, kada uzmu stari fiksni telefon, koji je imao slušalicu, gajtan i zupčanik, ne znaju kako se rukovalo tim telefonom, a oni su se do pre 20 – 25 godina koristili kod nas. Za njih je nestvarno da su  njihovi roditelji odrastali bez mobilnog telefona, bez interneta, da smo slali pisma devojkama u druge gradove i svaki dan čekali poštara da nam donese odgovor. Sami pogledajte kolika je to razlika u odnosu na vreme u kojem danas živimo. Mi se kao društvo nismo pripremili za takvu tehnološku i životnu revoluciju koja se dogodila za veoma kratko vreme i zbog tog neznanja ne želimo da vidimo šta se oko nas dešava. Deca danas mnogo ranije prestaju da budu deca, a mi pred tom činjenicom zatvaramo oči i mislimo: „neće to meni i mom detetu da se desi“. I dok se okrenemo, shvatimo da nam je dete upalo u problem i da i kada ga izvučemo iz tog problema, da će on ostaviti trajne posledice na njegov život. Smatram da se sa njima mora otvoreno razgovarati, da ih treba otvarati, edukovati. Kada sam pripremao predstavu „Mi deca sa stanice Zoo“, koja se bavila problemom narkomanije, pročitao sam jednu poruku koja je glasila: „Pavilna edukacija je jedini lek protiv narkomanije“. Kroz sve naredne predstave, koje sam radio i kojom god temom da sam se bavio, ta poruka mi se uvek vraćala i zaista mislim da je pravilna edukacija jedini lek za bilo koji gorući problem. Predstave koje će biti prikazane na Angažman festu ponudiće mladima mogućnost da otvoreno govore o stvarima koje ih zanimaju, o kojima svakodnevno razmišljaju, a o kojima razgovaraju samo između sebe, bez prisustva starijih ljudi, koji mogu da im daju koristan savet, a ne da ih zbog toga osuđuju.

nenad-radovic-angazman-fest-intervju2

Festival je namenjen mladima, njihovom obrazovanju i razumevanju mnogih kulturnih aspekata. Pored predstava biće organizovane različite radionice. Kako će izgledati te radionice i koje teme će sadržati?

Radionice su namenjene srednjoškolcima, koji vole da se bave pozorištem i žele da steknu neko novo iskustvo. Moje kolege Nađa Marjanović, Vasilije Krstić i Đorđe Kosić, osmislili su tri radionice, od koje se svaka bavi nekim segmentom istraživačkog pozorišta. Prva od njih je tzv. „VELIKI ZADATAK“. To je zadatak koji sam osmislio i prvi put sproveo u delo pre tri godine. Ideja te radionice je da se učesnicima podele kartice sa likom koji igraju i zadatkom koji treba da ispune. Niko od ostalih ne zna za zadatak i motive onog drugog. Da bi ispunili svoje zadatke suočiće se sa mnogim preprekama i moraće da razvijaju posebne taktike kako bi došli do rešenja. Druga radionica ima naziv „SPEED DATING“, u okviru koje učesnici moraju da u što kraćem roku uspostave razumevanje i kontakt na unapred zadatu temu razgovora, a koja se tiče različitih društvenih problematika iz našeg okruženja.  Treća radionica, podrazumevaće predstavljanje procesa rada na pripremi jedne edukativne pozorišne predstave: odabir teme, stvaranje likova, teksta, poruke koju će na kraju plasirati publici. Kao rezultat ove radionice, trebalo bi da nastane nekoliko različitih scena na teme, koji sami učesnici izaberu.

Koliko su danas mladi uključeni u kulturna dešavanja? Koliko im je ostavljeno prostora za stvaranje?

Na oba pitanja je odgovor: nedovoljno. Kultura se danas promoviše kao estrada i mladi danas i ne znaju šta su to zapravo kulturna dešavanja. Kada biste izvršili anketu, koliko mladih je u životu jednom posetilo pozorište, muzej, izložbu, kvalitetan koncert, ostali biste zapanjeni. Kako onda očekivati da se bave kulturnim stvaranjem, ako ne znaju šta je to? Postoji onaj mali broj, koji želi u umetnosti da se ostvari i oni pronalaze put. Ali potrebno je mnogo više. Za početak, makar obnoviti umetničke sekcije u školama. Ali danas ni prosvetni radnici, čast izuzecima, ne žele da vode te programe, bez novčane nadoknade, a škole nemaju način da im to omoguće. Ne moraju svi sutra da budu umetnici i kulturni radnici, ali će se kroz takvu vrstu usavršavanja razvijati na jedan bolji i kvalitetniji način i imaće tu moć da na neki način utiču jedni na druge.

Na šta smatrate da je najvažnije da se obrati pažnja kako bismo imali što više mladih u pozorištu, kao i u drugim kulturnim ustanovama?

Sve polazi od sistema. Ako sistem u kojem živimo to nije predvideo kao korisnu stvar, od toga nema ništa. Možemo mi da imamo ideje, da stvaramo, da se bavimo ovim poslom, ali ako nemamo podršku sistema, to neće ostati zapaženo. Koliko pozorišta za mlade postoji u Beogradu? Odgovorite sami sebi na to pitanje i shvatićete koliko malo činimo, a koliko mnogo očekujemo. Kao da društvo jedva čeka da se desi nešto loše, da bismo bili šokirani,  tražili krivce, osuđivali i pravili se pametni. A niko ne postavlja pitanje, zašto se toliko loših vesti pojavljuje po novinama? Mediji u Srbiji, moraju da prestanu da promovišu loše modele ponašanja, pogrešne idole, a da više prostora daju kvalitetnijim sadržajima. Danas, se sve gleda kroz gledanost, čitanost, novac, broj lajkova, i ne vidimo da svako od nas postaje samo još jedna obična brojka bez imena i prezimena, bez stava, bez realnog pogleda na život. A pozorište i umetnost uopšte je oduvek bila duševna hrana svakog uređenog društva. Ako to izgubimo, izgubili smo identitet i ne možemo ništa dobro da očekujemo.

Kompletan program prvog Angažman Festa pogledajte na https://hocupozoriste.rs/festivali/1-angazman-fest



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste