Sanja Krsmanović Tasić: „Uvek ću verovati u moć pozorišta i njegovu spoznajnu i transformativnu ulogu”

Milana Vojnović
jul 2018.

Predstava “Reči od kamena” bavi se nasiljem na interntu i društvenim mrežama. Ovim projektom, Sanja Krsmanović Tasić želi da skrene pažnju na važna pitanja i probleme današnje omladine koja odrasta okružena pametnim telefonima i računarima, gde su informacije lako dostupne i gde je nikada lakše ostaviti komentar, oglasiti se i kreirati i sajber i 3D stvarnost. Sa Sanjom smo razgovarali o ulozi pozorišta u svemu tome.

Predstava se bavi temom vršnjačkog nasilja. Smatrate li da kreativan pristup i obrada važnih tema poput ove zaista mogu da promene stanje u društvu i pre svega među omladinom?

Da, zaista to smatram, i ne govorim samo iz neposrednog iskustva, već na osnovu rezultata istraživanja u kojima sam imala sreću da učestvujem.

Još 2009. i 2010. Godine je sproveden istraživački projekat DICE (Drama Improves Lisbon Key Competences in Education), u kome su učestovale organizacije koje se bave dramskom edukacijom, kao i više univerziteta iz 12 evropskih zemalja. Kao deo tima Centra za dramu u edukaciji i umetnosti-CEDEUM, učestvovala sam u sprovođenju istraživanja u kome je osnovno pitanje bilo da li kreativne dramske metode mogu da poboljšaju kompetencije kod dece i mladih, gde je utvrđeno da zaista mogu.

Zatim smo tokom 2016. i 2017, godine sproveli još jedno istraživanje koje se tiče upravo vršnjakog nasilja, u kome su pored Srbije bile i Mađarska, Rumunija i Kipar. Rezultati su ponovo bili pozitivni - drama i kreativni pristupi u, pre svega, prevenciji određenih pojava, kao što su vršnjačko nasilje, zaista mogu da učine mnogo.

Da li ste radili na još nekim predstavama koje se bave problemima mladih i koje na taj način skreću pažnju na iste?

U pozorištu lutaka “Pinokio” igramo mjuzikl “Reči od kamena” i to je je naša treća predstava koja se bavi ovom temom. Prva je bila kratka predstava fizičkog teatra “Ranac” koja je zajedno sa dramskom radionicom igrana u više beogradskih osnovnih škola. Zatim je usledila interaktivna verzija predstave-radionice “Reči od kamena” sa trajanjem od dva sata, koju smo takođe izvodili po  osnovnim i srednjim školama, koja je takođe sadržavala songove, i na kraju naš mjuzikl, sa temom vršnjačkog nasilja na internetu, koji kao svoj sastavni deo, kada igramo za mlade, ima interakciju. Naime, otvaramo prostor da zajedno sa publkom razgovaramo o temi, kroz dijalog sa likovima predstave. U verziji koju smo igrali po školama uveli smo zanimljiv postupak gde učenici sami sugerišu i predlažu šta se zaista desilo devojčici Milici, i kako treba predstava da se završi. Komentari učenika, naš zajednički rad na scenama koje smo ostavljali slobodnim za njihovu interpretaciju, inspirisali su me da napišem celovitu dramu-mjuzikl “Reči od kamena”.

Uvek ću verovati u moć pozorišta i njegovu spoznajnu i transformativnu ulogu. Ako uspete da postignete da se mlada osoba “uživi” u priču, da diše zajedno sa protagonistima, onda će sigurno suštinski shvatiti i doživeti temu predstave, razviti empatiju, sagledati kroz sopstvanu ličnost, emocije i mišljenje priču koja je moguća i realna, bliska situacijama u njegovom ili njenom okruženju.

Smatrate li mislite da kod nas ima prostora da se pozorišne radionice i drama uopšte uvedu kao deo redovne nastave?

Postojali su periodi kada je drama uvedena kao deo nastave, zajedno sa plesom, ali na žalost, kratko su trajali. Ovako je sve ostavljeno pre svega entuzijazmu zaista posvećenih i požrtvovanih pojedinaca, bilo da su to nastavnici koji neguju dramu i dramski izraz u školama, ili umetnici koji rade sa decom i mladima. U novom paketu izbornih predmeta postoji i oblast “Umetnost i dizajn”. Bilo bi dragoceno da se u dramski rad po školama uključe umetnici i dramski pedagozi, da se to omogući i podrži, da bi se zajedno i u saradnji sa nastavnicima učenicima pružio što kvalitetniji sadržaj.

Kako ste došli na ideju da pripremite baš mjuzikl, a ne standardnu, dramsku predstavu, imajući u vidu samu ozbiljnost teme?

Oduvek sam volela mjuzikle, a kao devojčica čak igrala u jednom. Bilo je to u Indiji, u kojoj sam živela kao dete. Još uvek čuvam knjigu koju mi je poklonila rediteljka predstave, sa posvetom da treba da nastavim da se bavim mjuziklom. Jedan od omiljenih filmova mi je inače “Plesač u tami” Fon Trira, u kome je vrlo ozbiljna i mračna tema zločina i smrtne kazne obrađena kroz formu mjuzikla, sa Bjork u glavnoj ulozi.

Smatram da se mladima treba obratiti jezikom pesme, muzike, pokretom i plesom, jezikom koji im je blizak.Posebno kada je tema važna i ozbiljna, kao što je tema vršnjačkog nasilja, tema odnosa roditelja i dece, potrošačkog društva u kojem živimo, temom siromaštva i nametnutim hijerarhijama koje se preslikavaju u sve segmente društva, pa i u školsku sredinu.

Jeste li ste dobijali povratnu informaciju od ciljne publike ili možda roditelja, kakvi su njihovi utisci o predstavi?

Zaista smo svi u timu prezadovoljni reakcijom publike, stručne javnosti, zatim reakcijama i komenterima nastavnika, roditeilja i naše najvažnije publike: dece i mladih. Jedna majka nam je uzbuđeno prišla nakon predstave i ponudila da sama finansira i organizuje naše igranje u školi njenog sina, gde je vrašnjačko nasilje gorući problem. Songovi našeg mjuzikla su vrlo pevljivi  i upečatljivi, svaki je mali hit, i ostaju dugo u ušima, tako da smo čuli od roditelja i nastavnika da ih deca i mladi pevaju i pevuše još dugo nakon odgledane predstave.Sigurni smo da su osvestili neke stvari, ako išta, paziće i razmisliće o tome šta će objavljivati na internetu.

Kojoj biste još temi ili problemu mladih pristupili na ovakav način?

Mislim da je tema bezbroj, a jedna od gorućih je kako se ostvariti i biti srećan/srećna u ovom vrlo konfuznom i brzom svetu. Takođe, tema virtuelne realnosti u kojoj se paraleno živi, tema koju smo samo okrznuli ovom predstavom. Smatram da je važno ulagati na svaki način u pozorište za decu i mlade,  da treba raditi na tome da te predstave budu kvalitetnije i produkcijski što bogatije. Ulaganjem u oblast pozorišta za decu i mlade, ulažemo u budućnost  pozorišta uopšte, jer formiramo buduću publiku, a što je još važnije, formiramo buduće kulturne i plemenite građane i građanke ove zemlje.

Takođe se nadam da će nadležni imati više sluha u narednom periodu, jer na žalost, nismo podržani ni od strane Sekretarjata za kulturu grada Beograda, ni od strane Ministarstva kulture za ovu važnu predstavu. Iako smo svi profesionalci koji žive od svog rada, uprkos tome odlučili smo da predstavu uradimo, ulažući sopstvene resurse, sredstva i rad.

Misija ove predstave nadilazi teškoće koje imamo, a reakcija publike nam dokazuje da nismo pogrešili što nismo odustali. Takođe naišli smo na razumevanje i otvorena vrata u pozorištu lutaka “Pinokio”, koji su prepoznali našu posvećenost projektu, i zaista nam pružili sve što je u njihovoj moći da se predstava ipak ostvari.

Planirate li još neki sličan projekat?

Možda je ovo prilika da najavim novi projekat kojeg smo upravo započeli, a čija premijera će se desiti u oktobru u okviru Manifestacije Dani Smiljana Mandukić koju organizujemo. Radi se o koreodrami “Telo pamti” u kojoj ćemo se baviti problemima  sa kojim se susreću mladi umetnici, u ovom slučaju mladi igrači savremene igre, od nerazumevanja sredina, preko nedostatka prostora za stručno usavršavanje, rad i opstanak njih i njihove umetnosti. I ta uvek goruća tema: ići ili ostati. Tokom procesa rada na projektu ovi mladi igrači, koji su svi uključeni u predstavu “Reči od kamena”, susrešće se sa najstarijim igračima Smiljane Mandukić, i istražiti početke i razvoj savremene igre kod nas.

Da li bi i na koji način bi mladi i deca koji žele da se angažuju oko važnih omladinskih pitanja mogli da se priključe?

Vrlo smo otvoreni za rad sa mladima i decom, i možemo da najavimo da od septembra krećemo sa dramskim, muzičkim i filmskim radionicama u okviru kampanje “Nisam kamen”. Pozivamo sve zainteresovane da nam pišu na mejl hlebteatar@gmail.com ako su zainteresovani da zajedno stvaramo performanse, akcije, pesme I klipove koje imaju važnu poruku prevencije vršnjačkog nasilja.



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste