Smiljana Tucakov (CEKOM): „Zahvaljujući pozorištu uspevamo da prenesemo važne poruke publici“


avg 2017.

Zrenjanin je mali grad u kome se mladi neretko žale da imaju problem da pronađu kvalitetne sadržaje i mesta gde bi proveli svoje vreme. Međutim, Smiljana Tucakov sa svojom organizacijom CEKOM već dugi niz godina uspeva da kroz pozorišne radionice provuče nemali broj dece i mladih, a kako se čini, interesovanje kroz godine ne jenjava. O tome kako je CEKOM nastao, na koji način  koriste pozorišne radionice u savladavanju generacijskih problema i mnogim međunarodnim uspesima ove organizaije, pročitajte ovde.

  • Možete li mi reći više o CEKOMU, kada i kako je nastao i odakle ideja da se slična inicijativa pokrene baš u Zrenjaninu?

Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju, CEKOM, počeo je sa radom 2000. godine sa idejom alternativnog pristupa vaspitanju i obrazovanju dece i mladih postojećim institucionalizovanim programima. Ovo je jedinstvena organizacija takvog tipa u Zrenjaninu. 

Osnovni cilj u radu je doprinos formiranju zdrave, kreativne i slobodne ličnosti dece i mladih. Osnovne delatnosti su organizovanje aktivnog korišćenja slobodnog vremena kroz rad u kreativnim radionicama i aktivno učestvovanje u različitim programima- pre svega kulturno-umetničkim. Treba napomenuti da su inicijativu za osnivanje CEKOM-a podstakla sama deca. 

  • Možete li mi reći nešto više o tome kako su sama deca došla na ideju o ovakvom radu? 

Dugo sam radila na radio Zrenjaninu gde sam imala emisiju za decu Radio vrtić i nekako nam je uvek nedostajalo vremena da završimo započeto, deca su uvek želela još. Tako bismo posle emisije odlazili u Kulturni centar Zrenjanina (u čijem se jednom delu nalazio i radio). Kada su na radiju ukinute emisije za decu i mlade, okupljanje se spontano nastavilo. Zatim je jedna koleginica imala ideju da otvori privatni vrtić, međutim, započeli smo sa radom umetničkih radionica koje su bile počeci CEKOM-a, a želja dece koja su dolazila na radionice je usmerila naš rad na dramske radionice i od tada su nam one u fokusu. 

  • Ko može da bude član CEKOMA? Kako se formiraju grupe?

Potrebno je da postoji samo želja i, naravno, dobra volja i razumevanje roditelja kada su u pitanju najmlađi. Nema audicije jer smo sigurni da svako dete i mlad čovek ima potencijal. Naša uloga je da im pomognemo da oslobode svoju kreativnost i slobodno iskažu sve svoje sposobnosti, veštine i znanje. U grupi i na sceni ima mesta za svakoga. Postoji nekoliko grupa sa kojima radimo i one se formiraju po uzrastima, tako da ih imamo tri: najmlađu /predškolski i mlađi osnovnoškolski uzrast/, srednju /stariji osnovnoškolski uzrast/ i stariju /srednjoškolci, studenti i ostali/.

Pored toga što svako može da postane naš polaznik,  članstvo u CEKOM-u se ne plaća. Radimo tokom cele kalendarske godine u Kulturnom centru Zrenjanina, sa kojim imamo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i sa kojim radimo zajedničke projekte. 

  • Kako se do sada odvijao vaš razvoj, možete li mi reći više o svojim projektima?

Od osnivanja do danas, svi smo zajedno rasli,  razvijali se, učili i napredovali. Koristili smo svaku priliku da se edukujemo u okviru neformalnog obrazivanja, kroz radionice,  pre svega pozorišne, seminare, u okviru međunarodne razmene, itd. Tako smo stekli mnoge veštine, puno naučili o samom pozorištu, ali i o ljudima i životu i iskoristili to znanje u daljem radu.

Zahvaljujući tome, sada u starijoj grupi imamo ne samo glumce-amatere, već i reditelje, autore tekstova za naše predstave,  kompozitore, kostimografe, scenografe, majstore svetla i tona, zatim vršnjačke edukatore, dramske pedagoge, interkulturalne trenere, voditelje radionica. Ono što se sada dešava u CEKOM-u je ostvarenje mog sna. Mladi ljudi su preuzeli  sve umetničke zadatke, stvaraju nove pozorišne predstave vrlo visokog umetničkog kvaliteta, podstaknuti aktuelnim generacijskim , i ne samo generacijskim, problemima. Članove mlađe i srednje grupe pripremamo na isti način. Bez obzira što CEKOM nije profesionalno umetničo udruženje, trudimo se da naš pristup uvek bude profesionalan i da uvek dajemo svoj maksimum pri izradi predstava.

  • Po čemu se tačno vaše pozorišne aktivnosti i predstave na kojima radite razlikuju od uobičajenog pristupa istima?

Predstave radimo primenjujući metod kreativne drame. To je proces koji podrazumeva aktivno i ravnopravno učešće svih članova, od izbora tema, preko prikupljanja ličnih materijala, raznih anketa, istraživanja, razgovora, priprema improvizacija, pisanja delova teksta....Proces vode dramski pedagozi koji su za zo osposobljeni i koji su deo naše ekipe. Upravo je rad sa dramskim pedagozima i to je najduži period rada na novoj predstavi.

  • Da li mislite da aktivnosti za koje se zalaže CEKOM bude dovoljno interesovanja kod publike?

Naše predstave se pripremaju kroz proces i uvek se bavimo aktuelnim generacijskim i drugim  problemima. Možemo se definisati kao savremeno – angažovano pozorište. Naime, ne radimo na klasičnim dramskim tekstovima i postavkama već Istražujemo pozorište kao umetnost,  odnose i probleme ljudi, funcionisanje pojedinih segmenata u našem državnom sistemu; polazimo uvek od ličnog iskustva, zatim teme razrađujemo kroz stavove naše grupe, da bismo  priču, u zavisnosti od teme, zaokružili na nivou šire zajednice, mladih uopšte, srednjoškolaca, Grada, države, međunarodne zajednice ili Regiona.

Ovakav način rada nam omogućava i da kroz predstave komuniciramo sa publikom. Pošto kao osnovu za predstave uzimamo autentični materijal, publika može da se lako poveže sa onim što je predstavljeno na sceni; gledaoci mogu da se prepoznaju u ulogama i pričama i ukazuje nam poverenje, pa mogu i da prihvate neke od ponuđenih načina za rešavanje svojih problema u stvarnom životu. Zahvaljujući pozorištu, važne poruke stižu do naše publike i ono se koristi kao  posrednik u rešavanju stvarnih problema i smatram da je ovakva uloga pozorišta u društvu veoma važna, naročito kada su u pitanju mladi ljudi, zbog kojih i postojimo. Mladi su naša ciljna grupa, kako na sceni, tako i u pozorišnoj sali, i želimo da do njih dopremo što više i što bolje.

Najveći kompliment i nagrada za naš uloženi trud jeste kada uspemo da ostavimo utisak na najrazličitije vrste gledalaca, što je posebno teško kada za publiku imate mlade ljude. Iskoristila bih priliku da citiram komentar jedne profesorke koja je sa sinom gledala predstavu Beg:  „...moj, svemu i svačemu antiprotivan tinejdžer reče – baš je bila dobra predstava, šta ćeš većeg komplimenta, bilo je zaista sjajno!“

  • Da li postoji neki projekat koji biste posebno izdvojili i zašto?

Svi projekti koje smo relizovali za mene su značajni- svaki od njih je imao svoju vrednost i čar. Svaki projekat predstavlja novi izazov, nudi nove mogućnosti i sticanje novih znanja; kroz njih se sklapaju nova poznanstva i prijateljstva, nova publika i- što je posebno važno, jačao nas kao grupu i pojedince u njoj. Istakla bih možda našu saradnju sa Organizacijom gluvih i nagluvih Zrenjanina, sa kojom smo ostvarili dva projekta, kroz različite aktivnosti: priprema zajedničke pozorišne predstave Tišina na dar, snimanje kratkog i animiranog filma, rad u likovnoj radionici, ples, organizovanje zajedničkih sportskih aktivnosti I učenje znakovnog jezika. Takođe bih spomenula i saradnju sa školom za guve i nagluve 11. maj iz Jagodine. To je škola  koju pohađaju deca i mladi  sa različitim smetnjama. Mi, dramski pedagozi  iz CEKOM-a, sa njima radimo predstave već tri godine. Ovo je izuzetno dobro i lepo iskustvo za nas, ali iza njih.

  • Imajući u vidu da ste neprofitna nevladina organizacija, da li ste zadovoljni svojim učinkom i razumevanjem zajednice i grada na ono što radite?

Učinkom svakako jesmo zadovoljni, mada se uvek može i više i bolje, ali o razumevanju i podršci može mnogo da se kaže. U toku 17 godina postojanja  CEKOM-a, prolazili smo kroz razne faze, kada govorimo o statusu nevladinih organizacija. Sve je zavisilo od toga kako je vlast na svim nivoima tretirala i tretira civilni sektor. Od toga zavise naš status, finansiranje... Nevladin sektor okuplja sposobne, vredne, posvećene, kreativne, obrazovane i, pre svega, dobre ljude. Pitanje je da li ih vlast posmatra kao potencijal ili kao opasnost i u skladu sa tim su i naše mogućnosti veće ili manje.

  • Da li smatrate da je kulturna grana nevladinog sektora bitna za naše današnje društvo?

Svakako i to veoma bitna. CEKOM je član Nezavisne kulturne scene Srbije, NKSS, što nam pruža dodatnu mogućnost za sagledavanje ovog  sektora kako u Srbiji tako i šire. Ali, da ne govorim sada o problemima, nezavisna kultura je veoma značajna za svako društvo. U okviru nje, umetnici i njihovo slobodno umetničko stvaralaštvo ostavljaju značajan trag , ne samo u aktuenom vremenu u kome stvaraju, već i za buduća pokoljenja. Jedna od novina koju smo uveli je dokumentarno  pozorište. Mislim da je ono veoma važno jer se zasniva na stvarnim pričama i događajima  i svakako predstavlja svojevrsni dokument jednog društva. Da smo na dobrom putu potvrđuje i specijalna nagrada za dokumentarno pozorište i predstavu Beg, na Festivalu amaterskih društava Vojvodine  2017., koji je održan u Staroj Pazovi.

  • Da li ste imali prilike da sarađujete sa drugim organizacijama sličnog karaktera, u zemlji i van nje?

Međunarodna saradnja je veoma važan segment našeg rada, naročito što je razvoj interkulturalnosti jedan od naših ciljeva. Saradnja sa drugim organizacijama iz drugih zemalja je određena kao veoma važan aspekt u radu sa decom i mladima. I zaista, ostvarili smo je sa mnogim organizacijma iz  zemlje, regiona i Evrope.

Među njima se nalaze organizacije iz Beograda (Bazaarta), Niša (CRCR), Smedereva (Tvrđava teatar, Patos), Tuzle (Mladi Tuzle), Banja Luke i drugi.

Naša Dramska radionica je učestvovala na Evropskom festivalu pozorišta mladih Bin mira u Ahenu u Nemačkoj, na kojem učestvujemo svake godine, a koji se odžava svaki put u drugoj državi- 2016. smo mi bili domaćini festivala. Ostvarili smo i saradnju sa organizacijama iz Slovenije (Hiša kulture, Celje) , Rumunije ( Beli bagrem, Temišvar), Francuske (Rudel, organizacija mladih iz Kraksona).Učestvovali smo u projektu Youth in action, 2011. i 2012.godine i to nije jedini projekat finansiran od strane Evropske unije u kojem smo učestvovali- tu su i projekti za razvoj civilnog društva. Neki projekti su finansirani od strane Norveške ambasade u Beogradu. Već dugi niz godina sarađujemo i sa organizacijama iz Ahena u Nemačkoj i Eupena u Belgiji. 

Mnoge predstave koje su predstavljene upravo prilikom učešća na međunarodnim festivalima, krunisane su nagradama- na festivalu Mostov kulture u Višegradu, na festivalu DOPS fest u Jagodini, gde smo tri puta poneli nagrade, festival omladinskih pozorišta PRKOS u Knjaževcu, Apatin, Kula, Kruščić itd.

Takođe smo kao organizacija bili odabrani da učestvujemo u porjektu Islands/Ostrva, koji ima za cilj edukaciju nastavnika na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, za primenu metoda učenja kroz kreativnu dramu kao i uticaj na nadležne organe i institucije da se ovaj metod i zvanično prihvati kao dobar način za osavremenjavanje nastave i lakšeg učenja. 

  • Dakle, jedna od oblasti kojima se bavite je i aktivna promocija kreativne drame u nastavi. Na koji način to ostvarujete i kakva je uloga CEKOM-a? 

CEKOM u projektu ima ulogu Resurs centra za pomoć nastavnicima i drugim zainteresovanim u Srednjebanatskom okrugu /LOTREK centar Zrenjanin/. Zajedno sa drugim organizacijama ( BazaArt iz Beograda, Društvo pedagoga Srbije, Centar za kulturu Smederevo, Regionalni centar psihologa iz Niša, Prijatelji dece Novog Beograda, pozoršte Patos iz Smedereva i Klub studenata pedagogije), naš cilj je da predstavimo na koje sve načine pozorišne aktivnosti mogu biti iskorištene u usvajanju novog znanja. 

  • Da li planirate da dodtno proširite svoje polje rada? 

Pre 3 godine smo proširili aktivnosti na oblast animiranog filma u koje su uključene sve uzrasne grupe i do sada su snimljena četiri filma. 

    • Na koje sve načine CEKOM utiče na živote učesnika, što polaznika, što predavača/saradnika?

 

Menja nas sve, na bolje naravno! Mnogi naši polaznici u CEKOM-u provedu kritičan period adolescencije i puberteta koji su sami po sebi veoma turbulenti i periodi najvećih promena. Neki se vrate da budu predavači ili na neki način učestvuju u nastanku predstava, svi smo zahvaljujući našoj organizaciji sklopili mnog prijateljstva i pomerili svoje granice.

  • Šta biste poručili našim čitaocima?

Pozorište je čudo, veliki izazov i za publiku i za one koji učestvujuju na stvaranju predstava. Ujedinjuje nas i podstiče da razvijamo u sebi osećanja ljubavi i dobrote; da radimo, učimo i iznova stvaramo; da se bolje razumemo i uvažavamo; da prepoznajemo prave vrednosti. Prihvatite avanturu, recite sebi “Hoću u pozorište”, a mi vas čekamo!

 

Autor: Milana Vojnović