Akademsko pozorište AKUD "Branko Krsmanović"

Akademsko pozorište je posle Narodnog pozorišta najstarije pozorište u Beogradu, peto u celoj Srbiji i najstarije studentsko pozorište u Evropi. Osnovala ga je grupa studenata Beogradskog univerziteta u kafani hotela “Moskva” 15. septembra 1922 godine. Potpisnici osnivačkog akta su Božidar Kovačević i prvi upravnik pozorišta Aleksandar Janković. Predvođeno Matom Miloševićem, Milanom Dedincem, Branimirom Ćosićem….od svog nastanka bilo je avangardno i okrenuto novim piscima i modernijem teatarskom izrazu… Na predlog Ministarstva prosvete, a od strane Nj. K. V. Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Akademsko pozorište 1932. biva odlikovano ordenom Svetog Save IV stepena. Po završetku Drugog svetskog rata, pozorište deluje u okviru AKUD “Branko Krsmanović” kada Soja Jovanović nastavlja sa radom koji nije prekidan ni za vreme okupacije. Uspon Akademskog pozorišta vezan je za ime reditelja Miroslava Belovića, koji kao dugogodišnji umetnički rukovodilac, pisac i reditelj deluje gotovo dve decenije. U to vreme veoma uspešno su delovali mladi pisci Aleksandar Obrenović, Jovan Ćirilov, Boro Drašković, a sa njima i reditelji Ognjenka Milićević, Stevo Žigon, Boda Marković zatim Dušan Makavejev, Raša Popov i mnogi drugi… Predstava “Ženidba i udadba” u režiji Nebojše Komadine prva je predstava iz Srbije koja je gostovala na Venecijanskom Bijenalu (1960 godine). Sve do kraja šesdesetih godina profesori i studenti Fakulteta dramskih umetnosti bili su kreatori i nosioci repertoara, a to su: Predrag Laković, Voja Mirić, Miroslav Jokić, Nadežda Vukićević, Stevan Turkelja, Dragan Nikolić, Ljubiša Ristić, Boro Stjepanović, Miroslav Pavićević…. Potom dolazi vreme koje su obeležili: Siniša Kukić, Velimir Mitrović, Bora Nenić, Vladimir Lazić, Oliver Viktorović, Zoran Babić, Obrad Radulović, Primož Bebler, Goran Cvetković, Vladimir Cvejić…. U Akademskom pozorištu je izvedeno preko 250 premijera, ostvarena su gostovanja u 24 evropske zemlje i osvojene brojne nagrade na festivalima visokog ranga – Erlangen, Prag, Budimpešta, Potsdam, Nansi, London, Minsik, Viljnus, Krakov, Napulj, Venecija… Tako je i danas. Tu su naslednici Radeta i Olivere Marković, Danila Bate Stojkovića, Rade Đuričin, Ivana Bekjareva, Bekima Fehmiua, Branke Petrić, Ružice Sokić, Petra Kralja, Ljubomira Draškića i nekoliko stotina drugih… Predstave se izvode na kamernoj sceni u Balkanskoj 4 na prvom spratu koje je projektovao arhitekta, glumac i član pozorišta Danilo Udovički. Čuvajući uspomenu na svoje osnivače i značajne umetnike, ustanovljene su dve jedinstvene nagrade koje se povodom jubileja dodeljuju zaslužnim članovima Akademskog pozorišta. Plaketa “M A T A M I L O Š E V I Ć” za rezultate u umetničkom izrazu i kontinuiranom kreativnom usavršavanju Plaketa “M I R O S L A V B E L O V I Ć” za najbolju režiju