Hartefakt

2009.

Početkom jula, po odlasku iz Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov osnovao je Hartefakt fond kao regionalnu fondaciju koja podržava stvaranje zajedničkog kulturnog prostora na Zapadnom Balkanu i kritičke umetničke prakse. U prvoj godini postojanja Hartefakt je podržao 5 projekata umetničkih organizacija i pokrenuo svoj operativni rad.

2010.

Hartefakt je sa Inicijativom mladih za ljudska prava organizovao Dane Sarajeva, i posebno scenska čitanja tri najuspešnija komada sa konkursa čija je tema bila odnos između Beograda i Sarajeva. Održan je prvi konkrus za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, a pobednica konkursa bila je Olga Dimitrijević sa tekstom Radnici umiru pevajući. Hartefakt je pomogao umetnici Milici Tomić u realizaciji autorskog projekta Četiri lica Omarske. Organizovana je konferencija o regionalnoj saradnji umetničkih organizacija u okviru pozorišnog festivala MESS. Hartefakt je dodelio prvih 8 grantova. Osnovana je platforma Reconnection za saradnju Kosova i Srbije i organizovano 12 poseta za različite aktere. Po prvi put pokrenuta je inicijativa da jedna predstava iz Narodnog pozorišta u Prištini bude izvedena u Beogradu, u Ateljeu 212, ali je zbog nemogućnosti postizanja dogovora o načinu predstavljanja gostiju iz Prištine, gostovanje otkazano. Iste godine otvorena je Hartefakt kancelarija u Prištini.

2011.

Premijerno je izvedena predstava Hipemnezija u režiji Selme Spahić. Na konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst pobedila je Doruntina Baša sa dramom Prst. Hartefakt je zajedno sa Inicijativom mladih za ljudska prava organizovao Dane Sarajeva. Premijerno je izvedena drama Olge Dimitrijević Radnici umiru pevajući u režiji Anđelke Nikolić. Hartefakt je uspostavio stratešku saradnju sa Bitef Teatrom u cilju promocije savremenog dramskog teksta. Uspostavljeno je strateško partnerstvo sa Zadužbinom Ilije Kolarca. Nastavljena je implementacija programa Reconnection kroz koji je u preko 10 poseta učestvovalo oko 150 predstavnika medija, organizacija civilnog društva i umetnika iz dva društva, a Hartefakt je dodelio 15 malih grantova i organizovao prvu Letnju producentsku školu.

2012.

Premijerno su izvedene predstave Prst po tekstu Doruntine Baše, a u režiji Ane Tomović i Grebanje ili kako se ubila moja baka po tekstu Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić i to u saradnji sa Bitef Teatrom i Bosanskim narodnim pozorištem iz Zenice. Takođe, svoju premijeru u Bitef teatru imala je i predstava Izopačeni u režiji Andreja Nosova. Dodeljeno je 18 malih grantova. Predstave Hipermnezija i Radnici umiru pevajući nastavljaju da se izvode i osvajaju 7  Sterijinih nagrada, dok su druge Hartefaktove produkcije dobile preko 20 nagrada na različitim festivalima u zemlji i širom Evrope. Zajedno sa Inicijativom mladih za ljudska prava organizovani su Dani Sarajeva u Beogradu, a Reconnection program nastavio je da podržava razmene između Beograda i Prištine. Predstava Hipermnezija je gostovala u Kosovskom nacionalnom teatru kao prva predstava iz Srbije posle 20 godina. Na konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst pobedila je Vesna Perić sa dramom Šta je ona kriva, ništa nije ona kriva.

2013.

Tokom godine dodeljeni je 31 veliki grant i 15 malih. Širom regiona i Evrope izvođene su predstave Hipermnezija Selme Spahić, Radnici umiru pevajući po tekstu Olge Dimitrijević i u režiji Anđelke Nikolić, Izopačeni Andreja Nosova, Prst Doruntine Baše u režiji Ane Tomović. Premijerno je izvedena predstava Glad, autorski projekat Andreja Nosova i Vuka Boškovića. Organizovana je izložba Bogujevci – vizuelna istorija u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda. Platforma Reconnection aktivno je radila na povezivanju Kosova i Srbije.

2014.

Završena je produkcija predstave Mali mi je ovo grob po dramskom tekstu Biljane Srbljanović, a u režiji Dina Mustafića, za koju je organizovana i letnja turneja. Predstava Grobnica za Borisa Davidoviča po knjizi Danila Kiša, a u režiji Ivice Buljana, imala je premijeru u gradu Ćiridae u Italiji na festivalu Mittelfest. Igraju se predstave Hipermnezija u režiji Selme Spahić, Izopačeni Andreja Nosova, Radnici umiru pevajući Anđelke Nikolić, Glad u režiji Andreja Nosova i Prst u režiji Ane Tomović. Održane su dve izložbe Antimasonski posteri 1941-1942 i Ništa o ničemu Srđana Ćešića. Dodeljeno je 12 grantova. Platforma Reconnection privodila je kraju male projekte saradnje, a platforma Intruders nastavila je sa razvojem. Organizovan je prvi Festival Tolerancije koji je kasnije prerastao u Hartefakt Fesitival. 

2015.

Hartefakt je ovu godinu počeo transformacijom od male ka srednjoj organizaciji. Održane su tri premijere Verter ili imaš nade, ili nade nemaš u režiji Andreja Nosova, drama Vesne Perić Šta je ona kriva, nije ona ništa kriva u režiji Anđelke Nikolić, Ibsenove Aveti  u režiji Andreja Nosova. Izvođene su predstave Mali mi je ovo grob po tekstu Biljane Srbaljanović, Grobnicu za Borisa Davidoviča Danila Kiša u režiji Ivice Buljana i Glad Andreja Nosova. Hartefakt učestvuje na Praškom Kvadrijenalu u okviru nacionalne selekcije izložba koju je kurirala Mia David, i koja je nagrađena zlatnom medaljom za pokretanje dijaloga. Organizovane su tri izložbe, a posebno važna bila je Srebrenica danas kojom je obeleženo 20 godina od genocida u Srebrenici. Pokrenut je European Task Force – grupa eksperata i aktivista za evropsku budućnost regiona. Još jednom je organizovana izložba antimasonskih plakata. Sa radom je nastavila platforma Intruders koja je pokrenuta zajedno sa organizacijom Transpond iz Stokholma. Svoju promociju širom regiona imala je knjiga Među nama o istorije LGBT zajednice. U 2015. dodeljeno je 14 grantova i idejno je koncipirana filantropska inicijativa Art Friendly. Na kraju godine snimljen je dokumentarni film Gabriel, koji prati život migranta iz Afrike u Srbiji. Film nikada nije završen, a Gabriel je otišao iz Srbije.

2016.

Na konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst pobedio je Mirza Skenderagić sa dramom Probudi me kad završi. Performans 48 sati budnosti je nastavio da se izvodi, kao i predstave Mali mi je ovaj grob, Aveti i I žene plaču, zar ne?. Festival tolerancije preimenovan je u Hartefakt festival i ogranizovan u decembru. U saradnji sa Unstraight muzejom iz Stokholma organizovana je izložba Život kroz LGBT pogled koju je kurirala Nevena Negojević. Kreirana je platforma Glasovi u haosu i organizovan je teatarski muzički koncert Irene Popović Dragović. Sa Nacionalnom fondacijom za igru, koproduciran je Stranac po motivima istoimenog Kamijevog dela u koreografiji Miloša Isailovića. Iste godine premijerno je izvedena drama Vuka Boškovića Ostaci na festivalu Devet.

2017.

Osnovan je portal Remarker namenjen umetnosti i politici; okupljena je redakcija portala, kreirani su podkasti i video materijali, a ističe se podkast Zadovoljstvo u tekstu čija je autorka Biljana Srbljanović. Hartefakt je podržao i producirao autorski projekat Mirjane Karanović Julija koji je premijerno izveden, a predstava Aveti uspešno je nastavila da se izvodi. Organizovane su izložba Mirka Ilića Tolerancija o simbolima tolerancije, kao i regionalno takmičenje za logo tolerancije. Kreiran je projekat Deca 90ih i organizovan je još jedan Hartefakt Festival. Na konkursu za savremenu dramu pobedila je Staša Bajac sa dramskim tekstom Ovaj će biti drugačiji.  Performans 48 sati budnosti izveden je u Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci.

2018.

Premijerno se izvode predstave Balava u režiji Andreja Nosova i Šklovski: Energija zablude u režiji Branislave Stefanović. Predstave Aveti, Prst i autorski projekat Mirjane Karanović Julija uspešno su izvođene. Tokom godine završen je Cathexis – Innovating Theatre as Event: The Spectator as Researcher projekat. Organizovan je još jedan uspešan Hartefakt Festival. Drama Muškatle će preživeti sve autorke Ive Brdar pobedila je na konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst. Zajedno sa partnerima Hartefakta nastavljen je rad na projektu Future Epics. Tokom godine krenula je sa radom platforma NEW, a svoje masterklasove održali su Biljana Srbljanović, Tobias Veit (izvršni direktor pozorišta Schaubühne u Berlinu) i Ingrid Trobitz (intendantkinja Residenz Theater). Organizovana je konferencija Budućnost izvođačkih umetnosti u Srbiji koja je okupila  predstavnike institucija i predstavnike nezavisne scene na jednom mestu i otvorila međusobni dijalog. Nastavljen program Deca 90ih i rad portala Remarker.

2019.

Održana je premijera Ujka Vanje Čehova u režiji Andreja Nosova u Vršcu, a nastavilo se sa igranjem predstava: Aveti, Prst i Balava. Završena je skulptura za spomenik Zoranu Đinđiću, ubijenom premijeru Republike Srbije. Organizovan Hartefakt Festival, kao i prvi Prajd Pozorišni Festival u Beogradu na kojem su gostovale predstave iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kosova i iz Srbije. Na konkursu za savremenu dramu, pobedio je Dino Pešut sa dramom Poslednji afterparty. Manfred Beilharz, dugogodišnji direktor i osnivač Neue Stücke aus Europa Bijenala, simbolično je predao Hartefaktu nasleđe ovog Bijenala, praveći vezu između uloge koju je ta manifestacija imala u Evropi i beogradskog Bijenala koji bi trebalo da nastavi njenu tradiciju. U okviru NEW platforme, organizovani su masterklasovi glumice Mirjane Karanović i holandske kompozitorke Vanese Lann. Hartefakt je sa Ćendra Multimedia pokrenuo projekat Reconnection 2.0 i uspostavio program Kosovska škola. Organizovana su dva simpozijuma sa partnerima iz Dubrovačkih ljetnih igara i organizacije Tasca iz Barselone, kao i masterklas Biljane Srbljanović. Realizovan je i projekat  Public koji je analizirao i kritikovao korišćenje uvredljivog jezika u medijskom prostoru.

2020.

Na konkursu za savremenu angažovanu dramu pobedio je Benjamin Bajramović sa komadom Bordel Eden, a scensko čitanje izveli su studenti Akademije Umjetnosti iz Sarajeva u klasi profesora Ermina Brava. Tokom godine, realizovan je projekat Future Epics. Uprkos teškoćama usled pandemije virusa Covid-19 koja je krenula u martu održana je premijera predstave Intimnost na Dubrovačkim ljetnjim igrama u kojoj igraju Leon Lučev i Jelena Graovac. U saradnji sa Narodnim pozorištem iz Niša premijerno je izvedena drama Tise Milić, Šesti oktobar u režiji Andreja Nosovа. Iako se zbog pandemije virusa Covid-19 otežano  putovalo, predstava Balava gostuje u Prištini i Uroševcu. Organizovani su Pride pozorišni festival i Hartefakt festival. Online platforma Forum Evropa organizovana je više od 20 puta, a Speed dating se koristi kao posebna interaktivna forma za povezivanje ljudi u vreme pandemije. Sve predstave u produkciji Hartefakta su tokom pandemije bile dostupne online. U okviru programa Kosovska škola organizovana su dva seminara, digitalna poseta i niz drugih online događaja prilagođenih novoj realnosti u kojoj smo živeli. Nizom debata i online čitanja obeleženo je 25 godina od genocida u Srebrenici.

2021.

Kao poseban program u okviru Hartefakt Fonda ponovo je aktivirana Fondacija i uz podršku Švajcarske vlade pokrenut je projekat Kultura za demokratiju. Na Konkursu za savremeni angažovani dramski tekst pobedila je Katarina Nikolić sa dramom Prozor. Nagrada je dodeljena na Hartefakt Festivalu održanom u Endžio HUBu a scensko čitanje izveli su studenti druge godine glume na Fakultetu dramskih umetnosti iz Beograda u klasi Marije Milošević. Održane su konsultacije sa Peace Nexus Fondacijom i usvojen je novi strateški plan za period 2022-2025. U septembru je organizovan Pride pozorišni festival na kojem je nastup imao i kosovski umetnik Agon Rexehpi koji je dobio rezidenciju u okviru programa Reconnection 2.0. U okviru istog programa prevedena je i objavljena knjiga Zapisi crva Smolinskog kosovskog autora Azema Delijua koja je promociju imala na Hartefakt Festivalu u decembru mesecu. Organizovan je Leadership Program za oko 20 mladih lidera sa Zapadnog Balkana, a u okviru projekta Forum Evropa organizovano je 10 debata koje su se bavile ključnim društvenim problemima sa kojima se suočavaju sve zemlje u regionu. Nastavljeno je sa organizovanjem Speed dating kao forme za umrežavanje u virtuelnom prostoru i prevazilaženje fizičkih ograničenja usled pandemije virusa. Produženi je sa realizacijom programa Kosovska škola kroz koju je tokom godine prošlo 33 učesnika, a zbog pandemije virusa COVID-19 organizovana je jedna poseta Prištini. Realizovan je projekat Media Voices koji je imao za cilj povezivanje mladih sa Kosova i Srbije, koji su kreirali niz podkasta o različitim temama koje povezuju ova dva društva. Objavljene su 32 epizode podkasta Zadovoljstvo u tekstu i nastavljeno je sa izvođenjem predstava Balava, Prst, Šesti oktobar i Ujka Vanja.