Novosadsko pozorište

Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz nastalo je 1974. godine s idejom da pomogne u očuvanju kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini. Adresa u Jovana Subotića 3-5 vrlo brzo postala je, međutim, mesto na kojem su rasle neke mnogo ozbiljnije i kompleksnije pozorišne priče... Vremenom je ovo pozorište uspelo da postane, ne samo mesto okupljanja mađarske elite, nego je i prevazišlo mađarski okvir te danas slovi za jedno od najrelevantnijih pozorišnih adresa u Srbiji i regionu.

Tokom nimalo veselih devedesetih godina ansambl se nametnuo svojom neobičnom pozorišnom poetikom koja je nagoveštavala neke sasvim nove i drugačije pozorišne obrise. Predstave “Šest lica traže pisca”, “Sluškinje”, “Pac”, a pre svih “Pripitomljavanja” najavile su ono što je aktuelnost vojvođanskog pozorišta – činjenicu da je svojim osebujnošću i krativnošću oduvalo čak slavne prestoničke teatre.
Raznolik repertoar - između eksperimenta i inscenacija klasičnih dela mađarske i svetske literature – bio je povod da u Novosadsko pozorište dolaze najbolji reditelji. Oni, pak, bez izuzetka, hvale kompaktnost ansambla.. Svi reditelji ističu vrednoću, marljivost i posvećenost glumaca i čini se da je upravo ta – svi za jednog, jedan za sve – musketarska doktrina odvela Novosadsko pozorište na sve domaće i niz regionalnih festivala: od Sterijinog pozorja i Bitefa, preko festivala u Užicu, Kišvardi, Segedinu, Smederevu, Pečuju, Temišvaru... do onih u Umagu i Sarajevu. Sa gotovo svakog od njih ansambl se vratio sa nekom od nagrada...

Novosadsko pozorište najduže je igralo “Igru u dvorcu” u režiji Mucija Draškića – celih 10 godina. Najnagrađivanije su bile predstave “Play Strindberg” u režiji Radoslava Zlatana Dorića i u novije vreme „Pomorandžina kora“ u režiji Kokana Mladenovića koja je osvojila čak šest Sterijinih nagrada. U najuspešnije Ujvidekove predstave mogu se ubrojiti i - svojevremeno - sjajno kontekstualizovana “Kosa”, furiozni “Roki horor šou”, vragolasto poetični “San letnje noći”, zabavni “Čarobnjak iz Oza”, dugovečni “Portugal”, izvanredna “Čovekova tragedija”, lucidni “Marat the Sade”, potresno duhoviti “A ko će vratiti bicikl”, spektakularna “Opera ultima” ili još uvek aktuelna "Neoplanta", apsolutni šampion 59. Sterijinog pozorja a bila je i najzapaženija predstava 48. Bitefa na kojem je osvojila dve nagrade. Nakon toga, njen vrtoglavi put uspeha vodi na Borstnikove susrete u Maribor, Gaveline veceri u Zagreb, Bijenale crnogorskog teatra u Podgoricu...Trenutno je najgledanija i najtrazenija predstava, ne samo u nasem teatru, vec i u Novom Sadu...

Ovaj novosadski teatar originalan je po još dva neobična pozorišna događaja. Jednom godišnje to je Dramsko takmičenje mađarskih vojvođanskih pisaca tokom kojeg u roku jednog dana tri pisca napišu tri teksta za tri reditelja i tri glumačke ekipe koje, opet, u roku narednog dana spreme tri predstave koje iste večeri izvedu pred publikom. Drugi, pak, unikatni događaj je "sahrana predstave". To je, naime, način da se glumci oproste od predstava koje odlaze u penziju. Predstava tada dobija potpuno druge, neobične obrise, u nju se učitavaju nove, nadasve duhovite priče koje omogućavaju glumcima da pokažu svoje znanje, zanat, talenat, humor - zapravo kompletnu glumačku ličnost.
Novosadsko pozorište i danas igra predstave na mađarskom jeziku, uvek sa simultanim prevodom na srpski i tako na najkonkretniji način pokazuje da je moguće da ljudi međusobno govore i razumeju se. Dovoljno je samo hteti. A lako je hteti kad pod krovom svoje kuće imaš glumce kakvi su: Aron Balaž, Silvija Križan, Emina Elor, Terezia Figura, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Livia Banka, Gabor Pongo, Gabriela Crnković, Edit Farago, Agota Ferenc, Atila Nemet, Daniel Gomboš, Judit Ferenc, Judit Laslo, Atila Giric, Zoltan Širmer, Melinda Jaškov, Atila Mađar i Arpad Mesaroš. To su imena današnjih članova ansambla kojii su, nastavljajući dobru tradiciju ovog teatra, izveli ovo pozorište u svet najboljih. Direktor Novosadskog pozorišta danas je glumac Valentin Vencel.

Novosadsko pozorište je ustanova od posebnog značaja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.