Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Aida


0.0


Aida

Premijera: 10. apr 2013.
Pisac: Antonio Gislanconi, Režija: Ognjen Draganov k.g.

Igraju:

Kralj Egipta Stefan Pavlović / Mihailo Šljivić
Amneris, njegova kćerka Jelena Vlahović / Nataša Jović Trivić / Dragana Del Monako / Jadranka Jovanović
Aida, robinja Jasmina Trumbetaš Petrović / Ana Rupčić / Sanja Kerkez
Radames, egipatski vojskovođa Janko Sinadinović / Hon Li / Dušan Plazinić
Ramfis, egipatski prvosveštenik Ivan Tomašev / Nenad Jakovljević / Slavko Sekulić
Amonasro, etiopski kralj, otac Aidin Miodrag D. Jovanović / Aleksandar Stamatović
Glasnik Nenad Čiča / Danilo Stošić
Sveštenica Ivanka Raković Krstonošić / Biljana Soldo / Tatjana Mitić / Marija Mitić Vasić 

 

Диригент Питер Леонард к.г. / Ђорђе Павловић
Сценографи Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић
Костимограф Миланка Берберовић
Костимограф – сарадник Катарина Грчић Николић
Кореограф Константин Костјуков
Избор видео материјала Дејан Миладиновић
Видео продукција Петар Антоновић



Tri godine posle Don Karlosa, 16. jula 1870, Verdi je pisao jednom svome prijatelju: „Rekao sam vam da sam zauzet. Zamislite čime? Komponujem jednu operu za Kairo! Neću ići da je stavim na scenu: bojim se da ću ostati tamo dole, mumificiran“. Međutim, nije ostao mumificiran, već naprotiv – glorifikovan. Verdi je prihvatio ponudu Izmael-paše, egipatskog kediva, da za posvećenje novog operskog pozorišta u Kairu i za otvaranje Sueckog kanala komponuje veliku svečanu operu. Arheolog Eduard Marijet Bej, poznat po svojim iskopavanjima kod Memfisa i Tebe, dao je siže u obliku jedne priče. Kamij di Lokl, direktor Komične opere u Parizu, saradnik na libretu Don Karlosa, dramatizovao je taj tekst da bi ga, najzad, Antonio Gislanconi, pevač, novinar i dramatičar, stavio u stihove jednog operskog libreta, uz intervencije kompozitora. Verdi je posetio Kairo i Egipat, doživeo ambijent i inspirisao se na licu mesta. Za četiri meseca, za jedno upravo neverovatno kratko vreme, sredinom novembra 1870, partitura Aide je bila završena. Poručeni su u Parizu dekor i kostimi, konstruisane specijalne „Aida-fanfare“ za veliku trijumfalnu scenu, izabrani glavni interpretatori, pa je Aida, u novoj zgradi Kairske opere, svečano prvi put izvedena 24. decembra 1871. godine, sa ogromnim uspehom. Taj trijumf je ponovljen na premijeri u milanskoj Skali, 8. februara 1872. godine (trideset dve zavese!), pa je pobednički hod Aide preko italijanskih i evropskih operskih scena bio daleko brži nego onaj, prethodnih Verdijevih opera (premijera u Berlinskoj dvorskoj operi 20. aprila 1874, dva dana kasnije u Velikoj operi u Parizu, a krajem aprila u Bečkoj operi). Od Gislanconija, Verdi je tražio scensku reč, onu koja jasno izražava situaciju, koja podstiče njegovu zvučnu fantaziju da aktivnom melodikom, muzički izrazi osnovna ljudska osećanja i strasti: radost, bol, ljubav, mržnju, prokletstvo, osvetu i smrt, da ostvari jednu muzičku dramaturgiju, čiji je najdublji smisao: predstava čoveka u muzici i kroz muziku. U oproban i efektan, ali prazan i spoljašnji šablon francuske velike opere, iz koje Aida u znatnoj meri proizlazi, Verdi je uneo duboko čovečansku dramu, koja se razvija na uzbudljivim sukobima ljudskih strasti i tragičnoj podvojenosti između ljubavi i patriotizma. Realista po svom umetničkom metodu, on daje, u okviru jednog romantičarski koncipiranog sižea, stvari, događaje i ljude u sažetoj i ubedljivoj formi, u onome što predstavlja njihovu najelementarniju suštinu. Na taj način Verdijeva opera postaje karakterna opera. I pored toga što orkestar prestaje da bude samo uprošćena pratnja melodijske linije i što preuzima na sebe crtanje karaktera, podvlačenje dramskih momenata, dočaravanje štimunga pejsaža i atmosfere scene, ipak, po duboko ustaljenoj italijanskoj tradiciji, glavni izražajni faktor ostaje pevana melodijska linija, koja nosi dramsku radnju, zrači i obogaćuje ostale elemente muzičko-dramskog izraza. Potresna drama, ostvarena nezaboravnom zvučnom lepotom, muzičko-scensko delo u kojem je data sinteza italijanske operske romantike, Verdijeva Aida postala je i ostala jedno od najprivlačnijih dela velikog operskog repertoara. Celeste Aida! B. Dragutinović