Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Ana Karenjina


Predstava trenutno nije na repertoaru
6.0


Ana Karenjina

Premijera: 26. apr 2014.
Pisac: Armin Petras (drama prema istoimenom romanu Lava Tolstoja), Režija: Jug Radivojević

Igraju:

Ana Karenjina - Nina Janković
Karenjin - Tihomir Stanić/Sergej Trifunović
Vronski - Viktor Savić
Stefan - Aleksandar Radojičić
Daša - Milena Vasić / Snežana Jeremić - Nešković
Kiti - Tamara Aleksić
Ljevin - Igor Đorđević
Serjoža Karenjin - Stefan Jovanović, Petar Jekić
Dašina i Stefanova deca - Olivera Vukadinović, Aja Radojičić

Prevod sa nemačkog: Jelena Kostić Tomović, Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimograf: Momirka Bailović, Scenski govor: Radovan Knežević, Dizajner svetla: Srđan Jovanović, Dizajner zvuka: Dušan Arsikin, Saradnik psihijatar: psihoanalitičar dr Srđa Zlopaša, Asistent režije: Maša Radović, Izbor muzike: Jug Radivojević, Asistent kostimografa: Aleksandar Kovačević



„Ana Karenjina“ u  Operi i teatru „Madlenianum“ predstavlja projekat kojim se čvrsto utemeljuje repertoarska orijentacija ka naslovima koji predstavljaju najviše umetničke domete, te slavni i obožavani roman Lava Tolstoja na sceni kruniše više godina utvrđivan put koji kuća ima od osnivanja dramske scene. Naslov koji već više decenija nije bio na beogradskom pozorišnom repertoaru biće scenski predstavljen kroz veoma uzbudljivu i već na svetskom nivou kvalitetom potvrđenu dramatizaciju nemačkog dramskog pisca Armina Petrasa.

Jug Radivojević biće reditelj ovog komada (što predtsvalja njegovu jubilarnu stotu pozorišnu režiju) i ispričaće nam „tužnu ljubavnu priču, najtragičniju zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve“. Armin Pertas se u svojoj drami opredelio za sedam lica, a po rečima reditelja, svako od tih lica ima svoj specifičan put kojim se kreće kroz ovu večito aktuelnu priču. „Za Anu je možda najvažnije pitanje životnog koncepta. Za Karenjina to je privid (forma važnija od suštine), za Vronskog strast, za Stefana dekadencija, za Dašu religija, za Kiti potraga za identitetom, a kod Ljevina – uspostavljanje patrijarhalnog sistema. Danas, najpre možemo da se identifikujemo sa glavnom junakinjom. Šta se dešava kad napustimo određeni životni koncept, a potom se novi (zbog kog smo stari napustili) izjalovi? Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države, koje bi trebalo da izrodi slobodu bez tragičnih posledica“.