Antigona

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Antigona

Premijera: 09. maj 2021.
Pisac: Sofokle, Režija: Nenad Todorović

Igraju:

Antigona - Gorica Regodić, Milica Majstorović - alternacija Ivana Bartunjek
Kreont - Igor Damnjanović
Ismena - Jelena Orlović - alternacija Ivana Bartunjek
Glasnik, patolog - Miloš Đuričić
Tiresija - Branko Babović
Hemon - Nebojša Đođević

Članovi saveta: Strahinja Bičanin, Nikola Đorđević, Vujadin Milošević i Miloš Tanasković.

Muzičari: Anton Gerzina, Boris Pažin, Filip Obradović, Milica Božović, Jelisaveta Čivović i Matija Čivović.

Adaptacija: Nenad Todorović, Scenograf: Goran Stojčetović, Kompozitor: Bratislav Radovanović, Kostim: Bojana Kostadinović, Maska: Dragan Smiljanić, Scenski pokret i koreografija: Isidora Stanišić, Autor patoloških nalaza: Dr Vladimir Jakšić



Komad Antigona je jedan od nosećih stubova antičke kulture koji drže sigurnu kuću evropske civilizacije. Njen etički temelj i koren iz koga se razgranalo pozorište koje poznajemo. Pobuna nejake Antigone protiv neumoljivog tiranina, njen strašan kraj kao produkt borbe za etička načela, ljubav koju vladar smatra ravnom izdaji, biće inspiracija remek delima koja će biti napisana kroz vekove koji nam prethode.
Ova naša „Antigona" je nastala kroz suprotstavljanja Sofoklove, Anujeve i Brehtove Antigone , kroz Eshilovu „Sedmoricu protiv Tebe" ali i kroz songove koje smo drsko umetnuli. I srušiće ta amazonka surovog vladara životom svojim. Ali doći će gori.
Uzvišenost tragične pobune protiv društva cirkusa, vapaj za pravdom u klovnovlendu, to je naša Antigona na rolerkosteru kapitalizma. I biće nam žao nje, mrzećemo svet koji podseća na naš. Do prve sledeće komedije koja će nam više prijati.

REČ REDITELjA

Antigona je iritantna. Antigona nervira muške jer ih mrzi, a žene bi je za glavu jer ih prezire. Antigona siluje društvo, društvo ima masnice i lako dokazuje da je zlostavljano. Silna Antigona je pomahnitala usedelica, a takve nema šanse da oproste ni mački koju hrane od malena. Antigona nema stav, ona ima princip. Ona brani oca koji ju je napravio sa svojom majkom. Ona brani brata koji je napao njen grad. Ona nema moral. Ona ima rituale protiv zakona. Ona kaže da su deca i muž prolazni a brat i otac nezamenjivi. Ona je protiv naslednika a za nasleđe. Nespremna da podnese žrtvu i ne zanima je šta će biti iza nje. Ona hoće da svet umre sa njom, kada već nije po njenom. Ona nema nameru da se preda i uobražena je do mere samoubistva. Ona je naprosto glupa toliko da joj se peloponeske mandarine smeju.
Ali, vidi vraga, njena tragedija ne bi bila kabare da nije farsa: vladar protiv koga se bori obična je cirkuska nakaza.