Čitač | BDP @ 19:30
Sindrom | "Kosztolányi Dezső" @ 19:30Balkanski špijun
Premijera: 01. Oct 2018.
Pisac: Dušan Kovačević, Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Ilija Čvorović - Ljubomir Bandović
Danica Čvorović - Nela Mihailović
Đura, Ilijina sestra bliznakinja - Dušanka Stojanović Glid
Sonja Čvorović - Katarina Marković
Podstanar - Milutin Milošević
Spikerka - Vanja Milači
Dramaturgija: Tatjana Mandić Rigonat, Kompozitor: Irena Popović Dragović, Scenograf: Branko Hojnik, Kostimograf: Ivana Vasić, Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović, Scenski pokret: Anđelija Todorović
Jovan Hristić: „Nušićev i njegov učenik“, Eseji o drami, SKZ
Balkanski špijun počinje kao nušićevska komedija, nastavlja se kao groteska i završava kao kafkijanski košmar od koga nas obuzima jeza. Taj put kroz različite žanrove drama Dušana Kovačevića prolazi sa zadivljujućom, virtuoznom lakoćom i prirodnošću: ni trenutka ne kolebajući se, bez ijednog posrtaja, ona se sigurno ustremljuje ka svojoj poenti. Jednom reči, u Balkanskom špijunu Kovačević nam se pokazuje kao majstor dramske tradicije, odnosno, po naški uspinjanja. Rekao sam nušićevska komedija. Nema nikakve sumnje da je Dušan Kovačević dostojan poslednik i naslednik Nušićev u našoj dramskoj književnosti. Njegove drame: Maratonci trče počasni krug, Radovan III, Luminacija, Sabirni centar i sada, evo, Balkanski špijun, nepogrešivo identifikuju neke konstante našeg života kao što su to, u svoje vreme, činile i komedije Sumnjivo lice, Narodni poslanik, Gosposđa ministarka ili Ožalošćena porodica. Razume se, Kovačević je još mlad pisac, i bilo bi preterano tvrditi da je on svoju Gospođu ministarku i Ožalošćenu porodicu već napisao, ali ne sumnjam da će ih napisati i to sa svojim sasvim modernim humorom koji ne štedi mnogo naše nacionalne naravi i običaje, i ne usteže se od apsurda kada treba otkriti njihove najskrivenije mehanizme. S Balkanskim špijunom Kovačević je pokazao ne samo da je naslednik Nušića već i da Nušićeve komedije nisu samo slika našeg života već i velike neprolazne formule našeg života. Jer, ako malo bolje pogledamo Kovačevićev komad, nećemo moći a da ne primetimo kako je on, u stvari, naglavice preokrenuo i u naše doba doveo Sumnjivo lice. Ali taj dug Nušiću nije samo Kovačevićev, već je dug svih nas velikom komediografu koji je umeo da otkrije neke osnovne karakteristike i situacije našeg društvenog života, situacije koje, s manjim ili većim izmenama, postoji i danas, i postojaće još dugo na našem tlu kojim haraju zagriženost, bezobzirnost i pokondirenost svih mogućih vrsta. Balkanski špijun je drama o političkoj paranoji. Ilija Čvorović, koji je svojevremeno obožavao Staljina, proveo dve godine u zatvoru, a sada vozi “moskvič“ i uz pomoć mnogobrojnih kredita gradi kakvu-takvu kuću negde na periferiji Beograda, uzeo je, da se nekako finansijski oporavi, na nagovor svoje žene Danice, podstanara. Vođen nepogrešivom paranoidnom logiikom totalitarizma, Ilija Čvorović je od toga časa uvrteo sebi u glavu da je Petar Jakovljević agent strane sile, opasan imperijalistički špijun, i da je na njemu, Čvoroviću, da zaštiti društvo od njega. On počinje da prati Jakovljevića, fotografiše ga iz potaje, prisluškuje i snima njegove razgovora, kupuje fotografske kamere i magnetofone, zove u pomoć svoga brata Đuru koji dolazi sa malim arsenalom oružja na sebi. Najzad, u času kada se Jakovljević sprema da otputuje u Njujork, gde mu se sin razboleo, ali i gde je centar međunarodnog imperijalizma, braća Čvorovići hvataju, saslušavaju i dobro poznatim metodama pokušavaju da iznude priznanje o špijunskoj i diverzantskoj delatnosti, pa se bezazleni pariski šnajca – kao Nušićev Đoka „promincla“ – nađe u neobranom grožđu špijunomanije.
Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se
Piše: Anamarija Jeličanin
28. Apr 2019.
Nesvakidašnji glumci poput Bate Stojkovića poseduju gusto koncentrisanu osobenost koja se preliva u odigrane uloge i nerazmrsivo povezuje aktera i lik. Legendarni Ilija Čvorović jedva da je zamisliv bez glasa i mimike Bate Stojkovića.. Izazov u vidu srođenog čvora dve persone u jednu postavljen je pred Ljubomira Bandovića i može se komotno pretpostaviti da je jedna od vodećih misli znatiželjne publike bila upravo ta - da li su prsti budućeg Ilije dovoljno snažni da otpetljaju gorepomenuti duo?
Međutim, logika nalaže da se potpuni užitak iz umetničkog dela može izvući jedino ukoliko mu priđemo bez prognoza i svaku sledeću inscenaciju pojmimo kao zasebni život.
Brižljivo skrojenu i toksičnu medijsku propagandu svakodnevno udišemo nezavisno od svoje volje. Ozračenjem, ostavljene su nam u organizmu larve čije prisustvo neminovno utiče na funkiconisanje domaćina, kao u slučaju parazitskog oboljenja. Varijacija posledica i dijagnoza ima mnogo, a jednu od njih možemo imenovati - Ilija Čvorović. Pritisak televizijske sugestije u ovoj inscenaciji preobučen je u zavodljivu kabare damu koja gotovo bez daha obrće u krug naparfemisane informacije o stvarnosti.
Sa ciljem da nam likovi komada budu još više bliski, rediteljka Tanja Mandić Rigonat osavremenila je dramu napisanu `83 godine, preinačivši biografije aktera zamenom onovremenih političkih i društvenih oklonsti novim i svežim stanjem.
Ilija Čvorović, čovek slomljenog identiteta slomom Jugoslavije, život svoje države stavlja ispred porodice i sebe samog. Predoziran medijskim zastrašivanjem i ušiju punih teorija zavere, nehotice sebe gura u ponor konstantnog straha, iz koga, kao iz živog blata, nema izlaska. Neuk i dečije naivan u svojoj želji da istrgne domovinu iz kandži neprijatelja, uzima na sebe teret konačnog suočavanja sa zlikovcem, koga iz mraka tajnovitih zavera uočava i uobličava u mladom podstanaru. Ilija Ljubomira Bandovića, za razliku od kultnog filma, lišen je ludačkog fanatizma i goruće energije, umorniji je i sentimentalniji, što se upravo poklapa sa vremenskim skokom u sadašnjicu.
Kobnu podršku ima u supruzi Danici, lojalnoj njemu jednako kao on državi i sestri Đurđi. Rediteljski zahvat u vidu promene pola brata Đure iz originalnog komada doprineo je osvešćivanju da žene nisu više skrajnute i suštinski kolateralna šteta muških poteza, već su podjednako izmanipulisane i aktivne u društvenoj destrukciji. Svetionik svesti u sveopštem ludilu personifikuje Ilijina ćerka Sonja, koja jedina uočava tragične posledice paranoje. U pokušaju bez uspeha da pomogne ocu, sudara se svom silinom o Daničinu tvrdu ograničenost udruženu sa divljenjem prema bolesnom Iliji. Iz nekog razloga su u našoj (književnoj) istoriji previše često zastupljene pogibije porodičnih odnosa, nejakih da pregrme buru sukoba zarad stranke, strane ili države, a razumevanje je vazda ostajalo negde pri rubu pameti. Najpotresniji segment predstave upravo je sukob troje duboko iskrenih, izmanipulisanih i uplašenih ljudi najboljih namera, sa nepremostivim rupama u sporazumevanju. Glumice Katarina Marković i Nela Mihajlović su u prethodnopomenutoj sceni prikazale raskoš svog ozbiljnog talenta.
Ukoliko pomoću medijskog tretmana postanemo, kako kaže veliki Radoje Domanović, “dobri i poslušni građani” poput odanog Ilije, ujedno postajemo varnica sposobna da se u treptaju oka rasplamsa i zastrašujućom brzinom raširi po okolini. Sreća u nesreći je kada vatra sprži sebe samu kao u ovoj priči, jer je naša prošlost već prebukirana vatrama koje pređu sopsveni prag.
Ilija, srčan čovek i srčani bolesnik skončava pod teretom svoje tragične upornosti, ni ne sluteći da se njegov neprijatelj zapravo skrio na poslednjem mestu koje bi se setio da pogleda.
Foto. Narodno pozorište u Beogradu