Dama s kamelijama

Dama s kamelijama kao Verdijeva Travijata
(Giuseppe Verdi, Ronkola, kraj Buseta, 10. X 1813 – Milano, 27. I 1901)

Tokom februara 1852, boraveći u Parizu, Verdi je imao prilike da, u teatru Vodvilj, vidi dramu Dama s kamelijama, koju je prema sopstvenom romanu sačinio Aleksandar Dima Sin. Bio je više nego impresioniran. /… / Po sopstvenim rečima želeo je nešto jednostavno, dirljivo i strasno posle sumornih tragedija iz svoje dve prethodne opere i osećao je da je u libretu Dame s kamelijama našao svoju temu, što je morao prihvatiti i njegov libretista Frančesko Marija Pjave.

Međutim, Verdijeva Travijata nije Dama s kamelijama A. Dime, iako od njega potiče. Verdi obeležava svoju junakinju, nedvosmisleno joj određujući ambijent i sve ostalo što iz njega proizlazi, što ide sa njim i uz njega. On želi da je „očisti“ – ljubavlju, ali u isti mah, on polazi od toga da je ona odveć ogrezla u kal, isuviše spala na dno, da bi imala pravo i nadu na žuđeni spas i sreću. Otuda je ta ljubav i izvor njene tragedije, ali tek vidljiv izvor, sve ostalo, dublje, na tu vidljivost se nadovezuje. Violeta, dakle, mora biti bludnica, jer samo kao takva, ona ne zna šta je ljubav – njen zanat to ne traži! – ali kad je oseti, kad se zanese tom nepoznatom čari, istog časa staje na put svoje tragične krivice…

S. Turlakov, 1981.