Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Derviš i smrt


0.0

Broj ocena: 0;




Derviš i smrt

Premijera: 27. dec 2008.
Pisac: Meša Selimović, Režija: Egon Savin

Igraju:

Ahmed Nurudin - Nikola Ristanovski 
Jusuf (Mula Jusuf) - Nenad Stojmenović 
Begunac-nepoznati - Aleksandar Đurica 
Sudinica (Kadinica) - Nataša Ninković 
Hasan Dželebdžija - Ljubomir Bandović 
Inspektor (Muselim) - Boris Pingović 
Milicajac (Uhoda) - Zoran Ćosić 
Sudija (Kadija) - Slobodan Beštić 
Sinanudin (Hadži Sinanudin) - Marko Nikolić 
Tamničar - Nebojša Kundačina 
Kara Zaim - Tanasije Uzunović 
Pukovnik Osman (Miralaj Osman Beg) - Darko Tomović 
Sekretar (Vezirov defterdar) - Miodrag Krivokapić 
Mladić - Marko Janketić 
Derviš - Igor Ilić 
Derviš (baletski igrač) - Željko Grozdanović 
Derviši - Aleksandar Vukić, Slaven Radovanović i Miloš Obrenović
Stražari - Milan Šavija i Miloš Dmitrović

Dramaturg: Branislava Ilić, Ideja prostora: Egon Savin, Kostimograf: Jelena Stokuća, Kompozitor: Zoran Hristić, Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović, Realizacija dekora: Milan Marković, Slikarski radovi: Srđan Pušeljić, Ilija Krković, Dizajn zvuka: Zoran Jerković, Dizajn svetla: Miodrag Milivojević



Meša Selimović je dve decenije nosio u sebi bol zbog gubitka brata, pre nego što ga je pretočio u priču o Ahmedu Nurudinu, dervišu koji iz sveta dogmatskih načela ulazi u jedan promenljiv, nepoznat svet kako bi pokušao da sazna istinu o uhapšenom bratu. Otkrivajući represivne metode pomoću kojih vlast funkcioniše, Nurudin postepeno gubi samopoštovanje, a bol zbog gubitka brata zamenjuju mržnja i želja za osvetom. Više puta je Meša Selimović, odgovarajući na pitanja, pomenuo da upravo mržnja, zavist, ljubav, strasti uopšte, bitno određuju postupke čoveka na svesnom ili nesvesnom nivou i da je negiranje svih čovekovih strujanja – negiranje samog života. Miroslav Egerić, u svojoj knjizi o Selimovićevom romanu, primećuje da sve što ne služi vrednosti i bogatstvu pojedinačnog života, ne služi životu. Posmatrajući složenost Nurudinovog lika, možemo da pretpostavimo kolika se unutrašnja drama odvijala u piscu, u pokušaju da razume sam čin ubistva nevinog brata, ali i da objasni sopstveno dugogodišnje ćutanje. Predstava u režiji i adaptaciji Egona Savina ukazuje na razloge ćutanja, koje je samo deo mukle tišine ljudi tokom perioda u kojem se nije smelo nekažnjeno govoriti. Radnja romana je iz 18. veka premeštena u pedesete godine prošlog veka, u posleratno Sarajevo i novu državu. U političkom sistemu u kojem se peva o izgradnji i slobodi a zbog jedne reči gubi život, moralna odgovornost bilo kog pojedinca, pa i derviša, ne može da se posmatra izvan konteksta vlasti i države. Nažalost, bez obzira na napore i zakone da se prava i život pojedinca u savremenom svetu zaštite, svedoci smo da bi se Ahmed Nurudin bez većih problema mogao prošetati i kroz naše vreme, i sigurno bi naleteo na neka zatvorena vrata, na ljude koji ne daju odgovor, na muk i podsmeh, a mogao bi da izgubi i život zbog izgovorenih reči.Tomas J. Betler u tekstu Književni stil i poetska funkcija u romanu Derviš i smrt kaže: „Derviš, na najdubljem nivou, može predstavljati novi mit o sadašnjem životu. Prema ovom mitu, stalne borbe, ideološki razdori, nacionalizam i pomama za vlašću, uništili su strukturu čovečanstva do te mere da ljudi više nemaju volje za životom, ni poverenje u druge ljude. Čovek kojim manipulišu radi političkih ciljeva, oseća u današnje vreme atrofiju prirodnih instinkata i izumiranje osnovnih ljudskih emocija“.Ne znamo samo da li bi Ahmed Nurudin u trenutku skepse poslednju rečenicu, „Jer smrt je besmisao kao i život“, izgovorio ili oćutao.

Branislava Ilić