Dok čekamo Godoa

Predstava je nastala iz rada na anti-dramskom tekstu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa” - jednom od najznačajnijih dramskih tekstova 20. veka (ova kontradiktornost je slučajna). Oslanjajući se na teme i motive dela, ekipa predstave je već postojeću strukturu drame razvila u onom pravcu u kojem bi, kako oni kažu, sam Beket to uradio da je imao priliku da se sretne sa njima i svoj tekst pročita iz perspektive iz koje su ga oni pročitali. Navodeći kao alibi - osećanje da, komunicirajući sa mrtvim piscem, ga razumeju možda čak bolje nego što je on sebe razumeo, ovi mladi ljudi su dali sebi za pravo da skrate komad, postigavši vremensku diskrepancu od samo tri sata, dodajući tome još jedno objašnjenje: ,,Mi, pre svega, verujemo u povrće i simbole koji nas okružuju. Smatramo da je za razliku od jedinice i dvojke, trojka živahna i druželjubiva, spremna je da oko sebe napravi dar-mar i prilagodljiva je svakom okruženju. Izuzev kada joj okruženje previše zamera na njenoj lakomislenosti i naivnosti. Pored toga, najznačajna životna lekcija koju broj tri nosi sa sobom glasi - iz dečijih usta izlaze najveće reči mudrosti.” Da li kada kažu deca misle na sebe ili ne, iz prethodnog teksta ne može se tačno utvrditi, a možda, ni iz ove pozorišne predstave.