Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Don Kihot


0.0

Broj ocena: 0;




Don Kihot

Premijera: 15. nov 2007.
Pisac: Ludvig Minkus,

Igraju:

Kitri / Dulsineja - Ana Pavlović
Bazil - Jovan Veselinović
Don Kihot - Nenad Jeremić
Sančo Pansa - Svetozar Adamović
Espada - Dejan Kolarov
Mercedes - Tamara Ivanović
Gamaš - Denis Kasatkin
Lorenco - Jovica Mitrović
Drugarice - Milja Đurić, Ivana Kozomara

Scena - Trg u Barseloni
Toreadori - Aleksandar Ilić, Nikica Krluč, Duško Mihailović, Božin Pavlovski, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Igor Čupković, Milan Gromilić
Segedilja - Jovana Volf, Ana Ivančević, Kristina Nikolovski, Lidija Pavlović, Marina Pamučar, Maša Tadić, Sanja Tomić, Silvija Džunja, Željko Grozdanović, Aleksa Jelić, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Ljubiša Peković, Čedomir Radonjić, Nebojša Stanković, Nemanja Suvačarević
Polka - Dragana Vujičić, Ivana Glišić, Drina Durić, Ines Ivković, Ana Milić, Jelena Momirov, Maja Ostojin, Iva Radić
Prodavačice - Natalija Bata, Bojana Leko, Jelena Nedić

Scena - Ciganski tabor
Ciganka - Olga Olćan
Cigani - Nikica Krluč, Duško Mihailović, Božin Pavlovski, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Igor Čupković, Hleb Sumanau, Milan Gromilić, Dragan Čočić
Dame i gospoda - Anđela Đaković, Sofija Fekete, Ružica Selenić, Srđan Mihić

Scena - San
Kraljica Drijada - Milica Jević
Kupidon - Ljupka Stamenovski
Pas de trois - Aleksandra Bibić, Jovana Mirosavljević, Nada Stamatović
Pas de quatre - Margareta Bata, Ivana Komarić, Sanja Ninković, Smiljana Stokić
Drijade - Dragana Vujičić, Dušanka Đorđević, Iva Radić, Ana Ivančević, Ines Ivković, Nataša Komarić, Ana Milić, Jelena Momirov, Maja Ostojin, Lidija Pavlović, Marina Pamučar, Maša Tadić, Sanja Tomić, Jovana Volf, Silvija Džunja, Jovana Nestorovska

Scena finale
Fandango - Dragana Vujičić, Ivana Glišić, Drina Durić, Ines Ivković, Ana Milić, Jelena Momirov, Maja Ostojin, Iva Radić, Aleksandar Ilić, Nikica Krluč, Duško Mihailović, Božin Pavlovski, Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Igor Čupković, Željko Grozdanović
Deca - Učenici Baletske škole „Lujo Davičo"

Muzika: L. Minkus, E. Napravnik, V. Želobinski, Libreto: M. Petipa u verziji Vladimira Vasiljeva, po romanu M. de Servantesa, Koreografija: M.Petipa, A.Gorski, K.Golezovski, V.Vasiljev, Nova koreografska verzija i postavka: Vladimir Vasiljev, Asistent koreografa: Viktor Barikin, Kostimi: Olga Mrđenović, Dekor: Boris Maksimović, Dirigent: Johanes Harnajt



Romanom Don Kihot (El Ingenioso Hidalgo Don Quijote de la Mancha, 1605) Servantes je želeo da se naruga beskrajnim viteškim ciklusima, romansiranim „sapunicama“ srednjevekovne literature, ne sluteći scensku budućnost svog dela u baletu i operi. Početkom 18. veka nastaju baleti inspirisani ovim čuvenim romanom. Kao praizvedba se navodi postavka pariske Opere iz 1801. godine. Naslov, Gamašova ženidba, definisao je komični žanr, koji će se očuvati u svim potonjim verzijama. Don Kihot važi za „najmoskovskiji“ balet u celokupnoj ruskoj klasičnoj tradiciji. Za razliku od drugih, nastalih uglavnom u Sankt Peterburgu, ovaj balet je imao premijeru u Moskvi 1869. godine, u Boljšoj teatru. Francuski koreograf Marijus Petipa, pozajmljujući epizode i likove od Servantesa, sačinio je libreto u kojem se lepa Kitri, kći krčmara, i njen voljeni Bazil, siromašni berberin, suprotno volji roditelja, zaljubljuju i na kraju venčaju. Srećnom razrešenju potpomaže vitez tužnog lika, Don Kihot. Sâm Petipa je ovo delo, na neki način, smatrao autobiografskim. Njegov život je bio sličan Bazilovom. Sudbina ga je u mladosti, kao siromašnog avanturistu, odvela u Španiju, zemlju koju je potom jako zavoleo. Dobro je upoznao španske nacionalne igre i folklor. Njegova umetnička i životna prekretnica, dolazak na čelo Imperatorskog ruskog baleta, obeležena je postavkom baleta Don Kihot, oživljavajući tako najlepše uspomene na Španiju. Muzika Ludviga Minkusa koja je „ostajala u ušima“, doprinela je uspehu i popularnosti dela. Dve godine kasnije, 1871, Petipa je postavio „klasičniju“ verziju ovog baleta u Sankt Peterburgu, tadašnjoj prestonici Rusije.   Velika novina koju je Petipa uneo u svoju verziju „Don Kihota“ bila je – raskid sa prinčevima i natprirodnim bićima romantičarskog baleta i uvođenje na scenu ljudi iz naroda. Aleksandar Gorski je drugi veliki koreograf koji je „vaskrsao“ Don Kihota. Obnovio je balet 1900. godine u Boljšoj teatru. Zadržao je libreto, raspored činova i scena, kao i muziku. Značajno je izmenio dramaturgiju baleta, po ugledu na savremene dramske produkcije s početka 20. veka. Kao neumorni reformator, nije se libio eksperimenta, zazirao je od šablonskog. Podržavao je glumačku individualnost kod igrača, često je stavljajući iznad čiste tehnike. Novi estetski principi su se ogledali naročito u grupnim igračkim scenama. Uspeo je da kreira Kihota kao popularan, veseo balet koji obiluje igrama, kao san umetnika sa Severa o životu – Suncem razdraganom, kao san o Raju na zemlji gde svi žive dobro i o raznobojnoj Utopiji koju čovek nesvesno propušta. Zahvaljujući velikom uspehu, predstava je preneta u Sankt Peterburg 1902, gde se i do dan danas izvodi. U Boljšoj teatru je Don Kihot kasnije postavljan nekoliko puta. Nastavljajući tradiciju ovog teatra, svi koreografi su sledili redakciju Aleksandra Gorskog. Gorski je prvi shvatio da je baletski ansambl aktivan učesnik koreografske drame, očekujući od svakog pojedinog igrača da igra prirodno. Prvo predstavljanje Don Kihota u inostranstvu, u dosta skraćenoj verziji, izvela je trupa Ane Pavlove 1924. u Londonu. Balet Rambert je bila prva kompanija na Zapadu koja je ovaj balet uvrstila u svoj repertoar, 1962. U Beogradu je Don Kihota prvi put izveo Balet Narodnog pozoršta 1931. godine. Sledeće verzije su izvedene 1973. i 1988. Kao fundament klasičnog repertoara najvećih baletskih kompanija sveta, Don Kihot je postao kriterijum za kvalitet. Kaže se: „Kompanija koja može da igra Don Kihota, može da igra praktično sve balete“. To je bio jedan od osnovnih razloga za odluku Narodnog pozorišta u Beogradu da stavi na repertoar ovaj popularni naslov.