Dragi moj lažljivče

Programske sveske, obično, sadrže pametne misli reditelja o tome šta je pesnik (u ovom slučaju autor drame) hteo da kaže, a on nije umeo da prikaže.

E, ovaj put nije tako! Sada delo želi da kaže nešto o autoru, doduše drugih drama, koji, opet, o sebi kaže:

„Nisam imao junačke avanture. Nisu mi se dešavale razne stvari. Baš suprotno, ja sam se dešavao njima! Onda sam ih pretakao u knjige ili u pozorišne predstave. Onaj ko ih pročita ili pogleda – doznaće sve o meni.“

Nemojte mu verovati!

Tim pre što je on Džordž Bernard Šo!

Događaji iz njegovog dugog života (26. jul 1856, Dablin – 2. novembar 1950, Ajot Sent Lorens) zaista se mogu ispričati u nekoliko rečenica, ali ono što se nije desilo, a moglo se desiti, nalazi se u bezbroj pisama koje su on i Beatrisa Taner, poznatija kao gospođa Pat Kambel, još poznatija kao najsjajnija zvezda londonskih pozorišta, četrdeset godina slali jedno drugom.

I to je sve.

Pustio sam Gordanu i Miodraga da, uz Marijinu pomoć, ispričaju i vama šta unjima piše.

Tibor Vajda