Dugonja, Trbonja i Vidonja

Prica o prijateljstvu među ljudima koja govori da čovek kroz život ne može ići sam, da treba one koji ce mu pomoći, prijatelje na koje ce se osloniti. 
Zašto se bajka DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA igra baš 2011. godine u Užicu,170 godina posle od kada ju je Karel Erben napisao i objavio u Pragu, i 56 godina od prve predstave po ovoj bajci za koju je tekst napisao i režirao Mladen Širola u Zagrebu?

- Zato što, kao i svaka druga bajka, i ova ne bira mesto i vreme kada ce se i kako dogoditi. Bajke se pojavljuju niotkuda i, isto tako, same od sebe odlaze kada deca koja ih slušaju, citaju, gledaju, igraju se u njima i sa njima... odluce da odrastu...
Kuda idu?
– Nekoj drugoj deci i njima pricaju da je bitno da imaš poverenja u snagu dobra, u hrabrost, da se raduješ divoti, da svoju tugu možeš da izleciš samo ako usrecuješ druge, da pomažeš sebi tek ako pomažeš onima oko sebe,
da se cudom cudiš, i da ce se u tom cuđenju uvek naci neko ko ce ti pomoci, baš kao što u našoj bajci Dugonja, Trbonja i Vidonja pomažu dobrom i hrabrom decaku Ivi, kao što Iva pomaže Vili, a Vila svima njima, i da ce na kraju svi živeti srecno, zaljubljeni i nasmejani, kao što se naša Princeza zaljubila u Ivu i Iva u nju.
Spasoje Ž. Milovanovic