Edit

Monodrama predstavlja omaž najvažnijoj pojavi francuske popularne kulture XX veka, Edit Pjaf, i vremenu u kom je živela. Izvođački stil kombinuje moć čiste glume, pantomime, savremenog cirkus a i kabarea. Siže je oblikovan prema principima fragmentarne dramaturgije i ugrubo se može podeliti na deset motivskih celina, tabloa, koji izdvajaju najvažnije događaje života ove umetnice.

Rediteljski koncept se oslanja na mali broj motiva sa kojima se igra na razne načine – svetlost i mrak, sloboda i kavez (za pticu, Pjaf, vrabac), strah i hrabrost, sirovost i šarm. Skoro podjednako celokupnoj predstavi, sa glavnim težištem na veličanstvenom talentu Milene Živanović, doprinosi originalna muzika kompozitora i pijaniste, Juga Markovića, koja stvara izuzetno efektnu atmosferu i apsolutno nadomešćuje nedostatak vizuelnih elemenata, scenografije, rekvizote i realističnog kostima. Predstava uključuje i izvođenje četiri songa, pesama Edit Pjaf, Milord, Padam Padam, La Vie en Rose, Non, je ne regrette rien. Jedina rekvizita u predstavi je cirkuski trapez i klavir koji je izvor zvuka.