Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Fotografija 51


ponedeljak 24. dec 2018. u 20:00
7.0

Broj ocena: 1;




Fotografija 51

Premijera: 17. maj 2017.
Pisac: En Zigler, Režija: Tara Manić

Igraju:

dr Rozalin Frenklin - Nataša Tapušković
dr Moris Vilkins - Branislav Zemenski
Rej Gosling - Matija Živković
dr Don Kaspar - Joakim Tasić
dr Džejms Votson - Ivan Marković
dr Frensis Krik - Željko Maksimović

Prevod: Milena Trobozić Garfild, Stručni konsultant: Margareta Lakušić, master biolog, Dramaturg: Dejan Prčić, Scenografkinja: Una Jankov, Kostimografi: Milica Radovanović i Katarina Stepanović, Dizajner zvuka: Ilija Đorđević, Dizajner svetla: Slobodan Cvetković, Lektorka: Dijana Marojević, Producenti: Ivana Vraneš i Dimitrije Radenović, Realizator zvuka: Marko Veljković



U današnje vreme, uslovljeno trenutnim produkcionim uslovima našeg pozorišta – veliki je ekskluzivitet i privilegija dobiti autorska prava i prevod aktuelnog, kvalitetnog, savremenog teksta. Američki komad „Fotografija 51“, autorke En Zigler, imao je svoju praizvedbu u Londonu, 2015. godine, a tom prilikom, ulogu dr Rozalin Frenklin ostvarila je čuvena australijska glumica Nikol Kidman. Samo dve godine kasnije, Beograd dobija svoju priliku za praizvedbu ovog teksta, a ekipu britanskih naučnika i ekscentričnih Nobelovaca –  predvodi  Nataša Tapušković.

Iako složeni istorijski kontekst ovog komada čini jednu od njegovih najznačajnijih i presudnih odrednica (posleratni London, pedesetih godina prošlog veka) – u njemu se odvija univerzalna i danas jednako aktuelna priča – o seksizmu i odnosu prema ženi, o subjektivnosti objektivnog, o preplitanju poslovnog i privatnog, a sve to unutar specifičnog i otežavajućeg miljea – laboratorije istraživačkog King’s koledža. Predstava „Fotografija 51“ predstavlja polemičko preispitivanje pozicije žene, ali i kompleksnih mehanizama koje ljude navode na prisvajanje tuđeg, ali i na odricanje zasluga drugima – u nadi da će im to obezbediti besmrtnost u svetskoj istoriji. Autorka teksta vešto je sprovela priču o jednom od najvećih otkrića u dosadašnjoj istoriji nauke – o otkriću „tajne života“ tj. molekula DNK, bazirajući se prevashodno na istorijskim faktima, kreirajući od njih artefakt tj. složenu trilersku priču, koja suštinski govori o ljudskim slabostima i ambicioznoj želji za otkrićem. Kako ni danas ne postoji precizan odgovor na pitanje kako je dr Rozalin Frenklin, koja je sprovela ključna istraživanja koja su direktno dovela do otkrića strukture molekula DNK – ostala bez zaslužene Nobelove nagrade, naš cilj bio je da kroz predstavu preispitamo kako su je trojica udruženih naučnika iz njenog i suparničkog (Kembridž) tima: Vilkins, Votson i Krik, dobili 1962. godine. Pokušali smo da iz pozicije današnjeg vremena, kroz imaginarno suđenje svim navedenim naučnicima, preispitamo događaje iz 1950-ih, te da odemo korak dalje u preispitivanju ovog problema i skrenemo pažnju na jednu od najvećih naučnica svih vremena, danas gotovo sasvim zaboravljenu.

Tara Manić