Gabrijela

Reč reditelja

Ovo delo po čijim smo motivima Fusta Paravidina i Đanpjera Rape adaptirali pozorišni komad ima vrlo ispirativnu priču i da kažem generacijsku priču, mladih u dvadesetim godinama života.

Glumački život na početku karijere je inspirativna stvar meni, ali kao i svaka umetnost je zapravo teška.Bude se sujete, nadmetanja ali i komične situacije koje su pomalo apsurdne ali i inspirativne za sam komad pa tako i režiju komada.Dramaturg Fedor Šili je uradio jako dobar posao oko adaptacije komada, ali kod nas je to zapravo ostalo da smo samo po motivima uzeli priču i transponovali je u Beograd. Mlada glumačka postava – Stanislava Nikolić,Luka Antonijević, Luka Sević i Veljko Stevanović, i ambiciozna producentkinja Julija Lola Stanković su mi dali vetar u leđa svojom energijom takođe maladalačkom,   i vodili kroz komad, čiju režiju zapravo nisam osetio i lako je implementirao na scenu.

Bilo je trenutaka kada sam se i ja prisećao dana na Akademiji i setio se početaka karijere.Kroz komad sam zapravo doživeo prisećanja na te lepe ali zapravo i teške trenutke početka karijere, dokazivanja, upornost da se čovek smesti u umetničkom svetu, i da pronađe svoje mesto u istom.

Komad je zapravo pomalo Bertolučijevski, gde zapravo i sami pisci po meni crpe inspiraciju,  a sam Italijanski temperament koji smo morali malo u adaptaciji da ukrotimo,  daje izuzetan šarm komadu.

Đorđe, Luka, Andrej i Anđela su naši junaci čiji uzbudljiv i nepredvidiv život proživljavamo na pozorišnoj sceni, i na lep način sam želeo da kroz režiju komada donesem duh mladosti koja buja i ne da nikom da uzme daha.Svaka nova situacija je samo nastavak emocionalnog rolerkostera samog života naših junaka, i nadam se da će publika kako domaća tako i inostrana prihvatiti predstavu sa zadovoljstvom i uživanjem.