Gospođa Ajnštajn

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
5.0

Broj ocena: 2;

Gospođa Ajnštajn

Premijera: 30. Jun 2022.
Pisac: Snežana Gnjidić, Režija: Karin Rosniček

Igraju:

Mileva Ajnštajn - Dušanka Stojanović Glid
Albert Ajnštajn - Goran Jevtić

Izbor muzike Karin Rosniček, Dramaturg Đorđe Kosić, Scenograf Jasna Saramandić, Kostimograf Petra Fotez, Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn zvuka Vladimir Petričević, Video materijal Dilan Uremovič, Producenti Nemanja Konstantinović, Marija Kovačević, Inspicijent Miloš Obrenović, Sufler Ljubica Raković, Asistent režije i prevodilac Luka Jovanov, Producent na praksi Anastasja Pribilović



REČ DRAMATURGA

Pri­ča o liku i delu Mile­ve Ajn­štajn ukla­pa se u već pozna­ti isto­rij­ski model koji može­mo pre­po­zna­ti i kod Kamij Klo­del, Zel­de Fic­dže­rald, te mno­gih dru­gih zna­čaj­nih žen­skih figu­ra u isto­ri­ji, žena čije delo, bilo da se radi o polju kul­tu­re ili nau­ke, nat­kri­lju­je figu­ra pri­zna­tog (i pozna­tog) muža. Tema pri­zna­nja rada i isto­rij­ske ulo­ge ova­kvih žena sa punim pra­vom dobi­ja sve veće inte­re­so­va­nje u nauč­nim i u umet­nič­kim rado­vi­ma, a dra­ma „Gospo­đa Ajn­štajn“ ovo tako­đe čini i to na zani­mljiv način: istra­ži­va­njem (i dram­skim raz­ma­šta­va­njem) pri­vat­nog, intim­nog živo­ta brač­nog para Ajn­štajn, čiji se zajed­nič­ki napo­ri i suko­bi impli­cit­no tran­spo­nu­ju na širi dru­štve­ni kon­tekst njiho­vog vre­me­na, i ne samo njiho­vog. Tako pri­me­ću­je­mo da se soci­jal­na stvar­nost kra­ja devet­na­e­stog, odno­sno prve polo­vi­ne dva­de­se­tog veka, pro­vla­či kroz dija­lo­ge Mile­ve i Alber­ta, čime nam autor­ka (uz pomoć oči­gled­no temelj­no pri­pre­mlje­ne isto­rij­ske gra­đe) pri­bli­ža­va sve one pote­ško­će sa koji­ma je jed­na nauč­ni­ca mora­la da se suo­či: od onih for­mal­no-insti­tu­ci­o­nal­nih, kao što je nemo­guć­nost redov­nog višeg ško­lo­va­nja, do onih oli­če­nih u sve­pri­sut­nom sta­vu šire jav­no­sti koje žene a pri­o­ri posta­vlja u pozi­ci­ju maj­ke. U „Gospo­đi Ajn­štajn“ (naslo­vlje­noj tako, bez sum­nje, u svr­hu pre­i­spi­ti­va­nja per­spek­ti­ve koja i danas opsta­je, a u kojoj se ova nauč­ni­ca pre sve­ga u jav­nom dis­kur­su iden­ti­fi­ku­je kao funk­ci­ja - supru­ga čuve­nog nauč­ni­ka) ova dvoj­nost život­nih ulo­ga i oso­bi­na (nauč­ni rad/maj­čin­stvo, geni­jal­nost/infan­til­nost) jed­na je od glav­nih temat­skih lini­ja, kroz koje se pre­i­spi­tu­je polo­žaj žene i muškar­ca u dru­štvu, pri­ro­da ljubav­nih odno­sa, te njiho­va neiz­be­žna uza­jam­na veza.