Gospođa ministarka

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
7.0

Broj ocena: 1;

Gospođa ministarka

Premijera: 14. May 2009.
Pisac: Branislav Nušić, Režija: Dušan Jovanović

Igraju:

Živka, gospođa ministarka / Sanja Krstović
Darka, kći / Milena Jakšić
Raka, sinčić / Miloš Cvetković
Čeda Urošević, zet / Aleksandar Mihailović
Dr Ninković, sekretar Min. Spoljnih poslova / Aleksandar Marinković
Ujka Vasa / Dragoslav Savić
Tetka Savka / Jasmina Pešić
Tetka Daca / Jelena Lugonja
Hristina, njena kći / Nađa Nedović Tekinder
Jova Pop-Arsin / Aleksandar Krstović
Teča Panta / Miroljub Nedović
Mile, njegov sin / Danilo Petrović
Soja, raspuštenica / Evgenija Stanković
Teča Jakov / Oliver Šukletović
Sava Mišić / Risto Bukvić
G-đa Nata Stefanovićka / Dragana Jovanović
Učiteljica, engleskog jezika / Zorica Stevanović
Anka, služavka / Maja Vukojević Cvetković
Rista Todorović, kožarski trgovac / Oliver Šukletović
Pera Kalenić / Miroslav Jović
Pera, pisar iz administrativnog odeljenja / Dragiša Veljković

Scenografija: Jaka Ivanc, Kostimograf: Jelena Proković, Muzika: Drago Ivanuša



Reditelj Dušan Jovanović i glumci Narodnog pozorišta u Nišu uspeli su da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas; predstavu o kojoj će se pričati kao o ministarki Žanke Stokić ili Ljubinke Bobić. I u tome su uspeli sasvim. U  Nušićevoj komediji reditelj je moćno razigrao novo i neviđeno. Predstava ne pati od dosadnog savršenstva, ali je moćna, uzbudljiva, dinamična, nabijena tragikomičnom energijom.

„Gospođa ministarka“ u scenskom tumačenju Dušana Jovanovića osavremenjen je i vrlo apsurdan prikaz ludila žeđi za vlašću, sočno smešna kritika mentaliteta, ali i spretno realizovan niz burlesknih situacija. Predstava je osvežena nizom novih motiva, u odnosu na Nušićev tekst, koji obogaćuju značenjski nivo predstave, kao i njene komičke vrednosti. Predstava za priču, komentare, za dug i lep pozorišni život koja će ostati upamćena kao predstava koja je ozbiljno, dramatično čak, shvatila Živkinu muku, a da, pri tom, Živkin uspon i pad nije lišila komičnosti višeg reda, komičnosti koja izrasta iz opsežne nemoći da se nešto stvarno i trajno promeni.