Gupi

U džungli kartonskih kutija živi jedna mlada žena. Spojila se sa papirom. Nema lice, nema ličnost. Samo želju. Koju su satrli. Prosečan stan, prosečan život. Pocepana fotografija, mrtva devojčica, flaša vina, nekoliko šoljica za čaj, raspevani komšiluk, čajnik koji zviždi i puno puno otpadaka. I ljubav, koliko  god da je smešna. Gupi nije od ovog sveta. Ne pripada svetu u kojem se jutrima budimo da bismo išli na posao, zarađivali i pravili karijeru, da bismo se ulizivali i gazili. Gupi je od onih koji su „teoretski srećni“. Ona je žena koja se oseća dobro zato što je poslušna. A kad treba da odluči o svojoj sreći, ona se raspada. Kad neko dobije svoju slobodu, to znači da može da odluči o svojoj sudbini. To nije sigurna situacija. Sloboda je teret ako neko ne razmišlja, niti zna šta da radi sa njom. Da li nam je onda  potreban manipulator? Da, jer je tako lakše, uprkos patnji i vapaju.