Gusar/Le Corsaire

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Gusar/Le Corsaire

Premijera: 19. Mar 2023.
Pisac: Džordž Gordon Bajron,

Igraju:

Medora, Mlada Grkinja - Sofija Matjušenskaja/  Bojana Žegarac Knežević/ Tatjana Tatić/ Teodora Spasić
Konrad, Glavni Gusar - Hoze Iglesias/ Toma Križnar/ Jovica Begojev/ Egor Burba/ Igor Pastor
Gulnara, Medorina Prijateljica - Teodora Spasić/ Margarita Čeromuhina/ Sofija Matjušenskaja/ Ada Raspor
Isak Lankedem, Glavni Trgovac - Robljem Randol Betankourt/ Egor Burba
Ali, Rob, Verni Konradov Prijatelj - Egor Burba/ Mao Morikava/ Šinićiro Ebe/ Randol Betankourt
Birbanto, Jedan Od Glavnih Gusara - Petar Đorčevski/ Nikola Bjanko/ Miloš Marijan/ Branko Sarić
Seid-paša - Željko Grozdanović/ Goran Stanić
Evnuh - Čedomir Radonjić/ Aleksa Jelić/ Dušan Milosavljević/ Ivan Ćosić
Pas De Trois Des Odalisques / Igra Odaliski - Ljiljana Velimirov, Ada Raspor, Tijana Šebez, Milena Janković, Sonja Milovanov, Natalija Tapić/ Milica Jević Drndarević, Milena Ogrizović, Maja Stojakov, Jovanka Zarić

Gusari - Nikola Bjanko, Branko Sarić, Miloš Živanović, Mao Morikava, Miloš Kecman, Šinićiro Ebe, Emanuele Frigo, Aleksa Colić, Senja Stanić, Ivan Ćosić, Toma Križnar, Miloš Marijan, Dušan Milosavljević, Luka Pejčinović, Mihajlo Stefanović, Nemanja Suvačarević, Ivan Ćosić
Grkinje - Natalija Aksentijević, Valentina Grujičić, Olja Đukić, Milena Janković‚ Sonja Milovanov, Natalija Tapić, Anastasia Sihova, Milja Đurić, Kristina Kovačević, Jovana Mirosavljević
Palestinska Igra - Ljiljana Velimirov, Ana Ivančević, Milena Ivić, Milena Ogrizović, Mina Radoja, Olja Đukić, Maja Stojakov, Olja Đukić, Jelena Nedić
Alžirska Igra - Olga Olćan, Ivana Savić Jaćić, Tijana Šebez, Ljiljana Velimirov, Milica Jević Drndarević
Gusarke - Silvija Džunja Ćirić, Dušanka Đorđević, Sonja Milovanov, Natalija Aksentijević, Marina Miletić, Milja Đurić
Le Jardin Animé / Bašta - Dušanka Đorđević, Milena Janković, Marina Miletić, Sonja Milovanov, Silvija Džunja Ćirić, Natalija Tapić, Natalija Aksentijević, Margareta Bata, Helena Jovanović, Jovana Matić, Anastasia Sihova, Ljupka Stamenovski, Ljiljana Velimirov, Valentina Grujičić, Olja Đukić, Milena Ivić, Kristina Kovačević, Dragana Nedić, Milena Ogrizović, Mina Radoja, Nada Stamatović, Tijana Šebez, Jelena Nedić, Jovanka Zarić, Iva Ignjatović, Jovana Mirosavljević, Nataša Najman, Katarina Nešković, Teodora Nešković, Verica Stanojević, Maja Stojakov, Milja Đurić 
Trgovac Robljem - Goran Stanić/ Božin Pavlovski
Oficir - Vladimir Panajtović/ Božin Pavlovski
Vojnici - Mihajlo Stefanović, Dušan Milosavljević, Luka Pejčinović, Nemanja Suvačarević, Ivan Ćosić
Devojke U Haremu - Ines Ivković, Jelena Momirov, Nataša Najman, Ivana Kozomara, Ana Ivančević, Teodora Nešković, Katarina Nešković



PRVI PUT NA SCENI NARODNOG POZORIŠTA

Balet Gusar/Le Corsaire pri­pa­da opu­su sta­rih, gran­di­o­znih balet­skih pro­duk­ci­ja 19. veka i pose­du­je sve ele­men­te neo­p­hod­ne za uspeh i dugo­več­nost, upr­kos pro­to­ku vre­me­na i novim ten­den­ci­ja­ma u sfe­ri umet­no­sti. Uvi­dom u libre­to otkri­va­mo pri­ču o gusa­ri­ma, koji se ne bore samo na mor­skim tala­si­ma, već i na kop­nu čine pod­vi­ge zbog ljuba­vi. Obo­je­na muzič­kim sen­zi­bi­li­te­tom raz­li­či­tih kom­po­zi­to­ra, roman­tič­na pri­ča o ljuba­vi i stra­sti, prot­ka­na intri­ga­ma sa ori­jen­ta, vodi nas u svet atrak­tiv­nih sce­na, egzo­tič­nih moti­va pre­pu­nih dra­gu­lja, ras­ko­ši, ali i bor­be za slo­bo­du i lič­ni inte­gri­tet. Kla­sič­na balet­ska pred­sta­va, poput Gusa­ra, pod­ra­zu­me­va ozbi­ljan balet­ski ansambl obra­zo­van na tra­di­ci­ji stro­gog balet­skog aka­de­mi­zma. Tako­đe, zah­te­va neko­li­ko žen­skih i muških glav­nih ulo­ga, kao i bro­jan muški ansambl što nije uobi­ča­je­no za balet­ske pred­sta­ve doba roman­ti­zma koji poseb­no afir­mi­še žen­ski ansambl i domi­na­ci­ju pri­ma­ba­le­ri­ne na sce­ni. Balet Gusar već više od 150 godi­na pra­ti veli­ki uspeh na  svet­skim sce­na­ma, a sve zahva­lju­ju­ći kom­bi­na­ci­ji balet­skog kla­si­ci­zma sa egzo­tič­nim karak­ter­nim ple­so­vi­ma, ali i vir­tu­o­znoj žen­skoj i muškoj igri, uz kolo­rit­nu gran­di­o­znu sce­no­gra­fi­ju i atrak­tiv­ne kosti­me inspi­ri­sa­ne ori­jen­tom. 

Upr­kos čvr­sto ute­me­lje­nim kore­ni­ma, ovaj balet­ski spek­takl je pra­tio neo­bi­čan put umet­nič­kog raz­vo­ja, kao i broj­ne ver­zi­je raz­li­či­tih kore­o­gra­fa. I sama hro­no­lo­gi­ja izvo­đe­nja na svet­skim pozor­ni­ca­ma je pri­lič­no neu­jed­na­če­na, u smi­slu broj­nih postav­ki na sce­na­ma poput Sovjet­skog save­za, na pri­mer, ili izvo­đe­nja na zapad­nim sce­na­ma, tek kra­jem 20. veka. Pra­i­zved­ba bale­ta Gusar je odr­ža­na 23. janu­a­ra 1856. godi­ne u pari­skoj Ope­ri (Théâtre Impérial de l’Opéra), u kore­o­gra­fi­ji Žoze­fa Mazi­li­jea (Joseph Mazi­li­er), koji pot­pi­su­je i libre­to zajed­no sa V. de Sen-Žor­žom (Hen­ri Ver­noy de Saint-Geo­r­ges). Libre­to je nastao pre­ma epskoj poe­mi Gusar (1814), Lor­da Bajr­o­na, čuve­nog bri­tan­skog pesni­ka iz peri­o­da roman­ti­zma. Pre­mi­je­ra bale­ta je u Rusi­ji izve­de­na u Sankt Peter­bur­gu, dve godi­ne posle pari­ske, 1858. godi­ne. Kore­o­graf je bio Žil Pero (Jules Perr­ot), uz asi­sten­ci­ju Mari­ju­sa Peti­pa koji je samo­stal­no posta­vio neko­li­ko balet­skih deo­ni­ca, a one su kasni­je doži­ve­le veli­ku popu­lar­nost. Peti­pa je tokom svo­je više­de­ce­nij­ske kari­je­re posta­vio četi­ri ver­zi­je Gusa­ra i deter­mi­ni­sao budu­će kore­o­graf­ske kre­a­ci­je, ali i potvr­dio sta­tus ute­me­lji­va­ča kla­sič­nog balet­skog aka­de­mi­zma. 

Zahva­lju­ju­ći broj­nim revi­zi­ja­ma i novim kore­o­graf­skim redak­ci­ja­ma, balet Gusar je tokom svo­je isto­ri­je trpeo kon­stant­ne i radi­kal­ne izme­ne. Još jedan kuri­o­zi­tet pred­sta­vlja činje­ni­ca da se uz bazič­nu muzič­ku par­ti­tu­ru Adol­fa Ada­ma, u ovom bale­tu kori­ste i muzič­ka dela broj­nih dru­gih kom­po­zi­to­ra, što je i kore­o­gra­fi­ma osta­vlja­lo veću slo­bo­du, ali i moguć­nost da doda­ju nove igrač­ke deo­ni­ce. U skla­du sa tim, pome­nu­će­mo  kore­o­graf­ske ver­zi­je Alek­san­dra Gor­skog, Samu­i­la Andri­a­no­va, Kon­stan­ti­na Ser­ge­je­vi­ča, ali i redak­ci­ju Agri­pi­ne Vaga­no­ve i dru­gih.

Inte­re­sant­no je da balet Gusar nije bio na reper­to­a­ru zapad­nih tea­ta­ra tokom većeg dela pro­šlog veka. Tek kra­jem 90-ih godi­na 20. veka nai­la­zi­mo na postav­ke Gusa­ra na sce­ni boston­skog Bale­ta i čuve­nog njujor­škog ABT-a (Ame­ri­can Bal­let The­a­tre). U Zapad­noj Evro­pi zapa­ža­mo ovo delo tek nakon 2000. godi­ne. Naci­o­nal­ni balet Engle­ske je, na pri­mer, prvi put Gusa­ra izveo tek 2013. godi­ne, u kore­ogra­fi­ji A.M. Holms koja je isti naslov već posta­vi­la na ame­rič­kim sce­na­ma. Pome­ni­mo i veli­ki povra­tak Gusa­ra na sce­nu Boljšoj tea­tra 2007. godi­ne u kore­o­gra­fi­ji J. Bur­la­ke i A. Rat­man­skog koji su odlu­či­li da se vra­te kore­ni­ma, kori­ste­ći libre­to, muzič­ku par­ti­tu­ru, dekor i kosti­me kore­o­graf­ske ver­zi­je koju je posta­vio Mari­jus Peti­pa dale­ke 1899. godi­ne i koja na ruskim sce­nama nije viđe­na dece­ni­ja­ma una­zad.

Kore­o­gra­fi­ju bale­ta Gusar/Le Cor­sa­i­re za Balet Narod­nog pozo­ri­šta je kre­i­rao Bahram Jul­da­šev pre­ma postav­ka­ma Mari­ju­sa Peti­pa i Pjo­tra Guse­va. Ovo je ver­zi­ja za koju je, u veli­koj meri izme­njen libre­to (auto­ri P. Gusev i J. Slo­nim­ski), ali i muzič­ka par­ti­tu­ra. Ova postav­ka je bila veo­ma popu­lar­na u sovjet­skoj Rusi­ji, a pre­mi­jer­no je izve­de­na 1955. godi­ne. I danas je na reper­to­a­ru Mari­jin­skog tea­tra, jed­noj od naj­u­gled­ni­jih balet­skih kom­pa­ni­ja sve­ta. 

Sve­do­ci smo poseb­nog tre­nut­ka, jer u ovoj godi­ni Balet Narod­nog pozo­ri­šta pro­sla­vlja zna­ča­jan jubi­lej, sto­go­di­šnji­cu posto­ja­nja. Dale­ke 1923. godi­ne, otvo­re­no je novo pogla­vlje naše kul­tur­ne isto­ri­je. Uz pomoć umet­ni­ka koji su pote­kli sa samog izvo­ra balet­ske umet­no­sti, sti­gla je igra, lepa i ras­ko­šna i zabli­sta­la na našoj pozor­ni­ci. Već sto­ti­nu godi­na ispi­su­je­mo zlat­ne stra­ni­ce naše balet­ske isto­ri­je i doda­je­mo joj još jedan biser kla­sič­ne balet­ske lite­ra­tu­re. Pre­mi­je­ra bale­ta Gusar/Le Corsaire koji do sada nije izvo­đen na našoj sce­ni, daje pose­ban eks­klu­zi­vi­tet pro­sla­vi zna­čaj­nog jubi­le­ja Bale­ta Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du, a poklo­ni­ci­ma balet­ske umet­no­sti pri­vi­le­gi­ju da po prvi put pogle­da­ju ovaj spek­takl u inte­gral­noj ver­zi­ji. 

Bran­ki­ca Kne­že­vić