Heimatbuch (Knjiga o zavičaju)

Strancem se može biti samo u zavičaju, kaže Slobodan Šnajder. Dom je gde je srce/ dom je tako daleko/, dom je samo osećanje / dom je – zaboravih, peva Lena Lovič. Između zaborava i stranstvovanja u zemlji svoji, na baštini tuždi valja se život u ovoj drami, u ovoj predstavi, ovde oko nas. Valja se teško, s mukom, u stalnom traženju smisla, pa ipak – to je život. U životu učestvuju oni koji mogu podneti intenzitet besmisla, protivstavljajući mu ljubav, nežnost, uzajamnost, solidarnost, milosrđe. Život je stvar srca. O tome hoće govoriti ova naša predstava, o tome je reč kod Kaće Čelan, iz Ratkova kraj Odžaka, kraj Sombora, kraj Novog Sada, kraj Dunava, kraj Balkana, kraj Evrope, kraj Atlantika. Kaća sada gleda u vodu Tihog okeana. Šta tamo vidi? Sve ravno, bokte, k’o Bačka.

Gorčin Stojanović