Heroj nacije

Heroj nacije se bavi degradacijom porodice, odnosno njenim otvaranjem za najširu javnost, sve do dezorjentacije pojedinca. Svesna ili nesvesna hipnotička zavodljivost rijalitija , koji sve više postaje Bodrijarov simulakrum – pored svih opštih mesta o profinisanju i pornografisanju stvarnosti, dodatno uznačavaju pretpostavku o samo destrukciji najnižeg ranga ovogmasmedijalnog konglomerata.
Tekst pokušava da sa jedne strane ako ne da pronikne , onda da ukaže na posledice eksperimentisanja s krhkošću ljudske psihe , željom zlj brzopoteznom slavom i privilegijama te i takve slave, nastalih po pravilu iz duboko socijalnih razloga , pre svih kao posledica nemaštine i metastaziranja haosa i nasilja u društvu. S druge strane iako se bavi propitivanjem želje medija da budu ravnopravni sa realnošću, da je zamene pa i da budu realniji od realnosti, daje i naznake mogućnosti pozorišta u stvaranju jedne takve nove realnosti koja bi uvukla i ogolila publiku u svojoj znatiželji za ukidanjem granice javnog i privatnog. 
Naša predstava  upravo će insistirati na gledaocu . Ona neće prikazivati stvarnost varljivih odraza , neće nuditi nikakve odraze, već , polazeći od vlastite materijalnosti i društvene – stvarnosne materijalnosti, dozvoljavaće da se one sagledaju u jednom istom kretanju. Tako se propitivanjem funkcije pozorišta postavlja pitanje: da li je pametno to što je publika rekla.

Spasoje Ž. Milovanović