Pisac: Jurij Poljakov, Režija: Boris Liješević
Duhov - Ivan Đurić
Vitjuk - Ervin Hadžimurtezić
Žgutovič - Saša Stojković / Dejan Šarković
Nađuha - Marina Zubić Cinkocki
Anka - Marija Mitrović
Gorinjin - Dragan Zorić – Grole
Sergej Leonidovič (Sivi) - Ratko Radivojević
Kipjatkova - Vera Hrćan Ostojić
Ljubin-Ljupčenko - Saša Latinović
Stela - Jelica Gligorin
Čurmenjajev - Slobodan Ninković
Mister Kendi - Dejan Šarković
Sa ruskog prevela: Radmila Mečanin, Asistent reditelja: Danilo Šainović, Dramaturg: Branko Dimitrijević, Kostim: Dragana Lađevac, Dizajn plakata i programa: mr Jelena Đurić, Fotografija: Branislav Lučić
Poljakov o JARETU:
U “Jaretu” mene je prvenstveno interesovao problem virtuelnog identiteta.
To čak nije ni metafora, hiperbola, jer se pred našim očima događa da od ljudi koji nemaju nikakvu vrednost,nisu napisali nijedan red, načine velike pisce. To jeste roman da od običnog radnika sa građevine, fizikalca, naprave poznatog pisca – to je ideja romana. Ali, zamislite kad se desi da u Rusiji od saradnika Gajdara, iz lista “Komunist”, postane reformator!
A to se, zaista, desilo. Kada sam ja počinjao roman, 1993. sve to je bilo samo tendencija, nešto što je hvatalo zalet. A danas to je dominantan način, dominantna situacija, to jest, zahvaljujući televiziji, medijima,dobro organizovanim kampanjama, vrlo je lako od potpuno netalentovanog čovekanačiniti poznatog pisca i pravi autoritet u oblasti književnosti.
U poslednje vreme, na žalost, prihvaćeno je mišljenje po kojem se književni talenat poistovećuje sa filološkim obrazovanjem. To je potpuno pogrešno. A po mom mišljenju, pisac mora da ima tri dara: izoštren osećaj za jezik, izoštren socijalni osećaj i izoštren osećaj morala. Sva tri,jer ako nedostaje ijedan od njih, nivo pada.