Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Kad su cvetale tikve


Predstava trenutno nije na repertoaru
9.0

Broj ocena: 3;




Kad su cvetale tikve

Premijera: 24. maj 2014.
Pisac: Dragoslav Mihailović, Režija: Boban Skerlić

Igraju:

Ljuba Sretenović Vrapče, alias Šampion, bokser - Miloš Biković
Ljuba Sretenović Vrapče (mnogo godina kasnije) - Mihailo Miša Janketić
Milinka, njegova majka - Danica Ristovski
Andra, njegov otac - Srđan Dedić
Dušica, njegova sestra - Anja Alač
Vlada, njegov brat - Daniel Sič
Draganče Stojilјković, bokser, njegov drug - Petar Benčina / Uroš Jakovlјević
Stole Apaš - Marko Živić
Ruža, njegova majka - Jelena Čvorović Paunović
Stari Perišić, pukovnik Udbe i predsednik bokserskog kluba „Radnički“, invalid bez leve ruke, narodni heroj - Slobodan Boda Ninković
Rakić, poručnik milicije, član uprave bokserskog kluba „Radnički“ - Dejan Matić Mata /Andrej Šepetkovski 
Kapetan Zorić, Ljubin trener - Milan Čučilović
Smilјka - Jelisaveta Orašanin
Ivica Lepi - Andrija Kuzmanović
Mita Majmun - Ivan Zarić
Kelnerica - Nataša Marković / Milica Zarić
Vodnik Zdravko - Ivan Tomić
Sulјa - Rade Marković
Poparsić - Savo Radović
Čovek - Bora Nenić
Invalid - Lako Nikolić
Devojke, Udbovci, Vojnici, Oficiri, Bokseri, Prolaznici, Publika, Bolesnici, Bolničari - Stefan Radonjić, Aleksandra Ćosić, Miloš Petrović, Anita Stojadinović, Stojan Đorđević, Lazar Đukić, Milica Janković, Bogdan Bogdanović, Jovan Jelisavčić, Neven Bujić, Ivana Dudić, Maja Šuša, Nemanja Stamatović
Dečaci - Nemanja Pavlović, Filip Španović, Luka Kovačević

Scenograf: Kiril Spaseski, Kostimograf: Tatjana Radišić, Kompozitor: Zoran Erić, Scenski pokret: Marija Milenković, Konsultant za scene borbe: Jovan Jovanović, Asistent reditelja: Marko Misirača, Asistent kostimografa: Dejana Cvetković, Organizator: Marija Batinica i Srđan Obrenović, Inspicijent: Olivera Milosavlјević, Sufler: Dragana Anđelković



„Evo, lišeni slave svoje, u poniženju velikom stojimo, vodjeni silom kuda nećemo“

Danilov učenik, XIII-XIV vek (moto romana Dragoslava Mihailovića preuzet iz srpskih, srednjovekovnih spisa)

Drama „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića koliko god da je dvojako svedočanstvo povesnih socijalno-političkih previranja iz nedavne prošlosti, toliko je iznad svega upečatlјiva, snažna i onespokojavajuća intimna priča o rasteglјivosti granica lјudskosti i morala. Univerzalnu, gotovo arhetipsku, temu o prevazi osećaja potrebe za odbranom sopstvene časti i dostojanstva nad nametnutim, svepritiskajućim, ali opšte prihvaćenim društvenim normama i zakonima (koje itekako zavise od istorijskog trenutka i poretka), Mihailović postavlјa u radikalno dramaturški defragmentisane i na prvi pogled lokalno-političke okvire (komunistička diktatura, Rezolucija Informbiroa, Goli otok), dajući tako „Tikvama“ vanvremensku notu. Koliko je krajem šezdesetih godina ova drama (kao i roman, uostalom) delovala jeretično u vaspostavlјenoj hijararhiji u pokušaju otvaranja novih sloboda govora i mišlјenja, te bila proglašena za „subverzivni“ akt u podrivanju postojećeg i uvreženog sistema, načinjala tabu teme golootočkih stradanja i surovo nasilnog uvodjenja uniformnosti i poslušnosti; toliko ona danas dotiče pre svega intimnom ispovešću glavnog aktera i svedoka minulog doba, Ljube Vrapčeta o sudbinskom tragizmu jednog vremena u kome pojedinac čvrstih moralnih postulata nikako nije mogao da opstane čistih ruku. Uostalom, sudbina junaka koji se od proste, pravedne duše pod pritiskom okolnosti/sistema pretvara u hladnokrvnog ubicu osvetnika, tema je koja se provlači od antičkih vremena, preko Šekspirovih dela, do današnjeg trenutka. Ono što je Mihailovićev pomak svakako je ostavlјena mogućnost slobode izbora kazne: Ljubu Vrapčeta neće sustići ni gnev Bogova, ni lјudski zakoni. On odlazi u dobrovolјno izgnanstvo, lišen kontakta sa sopstvenim korenima i nasledjem, a njegova kazna je u užarenu nostalgiju pretočena griža savesti. Tako i baš zato on postaje “junak našeg doba”.

Maša Stokić