Kameni cvet

Svi smo čuli za izreku DECA SU NAŠE NAJVEĆE BLAGO. Ali šta je PRAVO BLAGO za našu decu? Deca će vam uglavnom reći da je njihovo BLAGO ono što imaju, a ne ono što umeju. To je tužno, ali to je istina.
Naša deca od svojih najranijih dana čeznu za različitim kamenim cvetovima savremenog društva. Kameni cvetovi niču svuda unaokolo - u obliku skupih igračaka, skupih patika, skupe odeće, skupih zabava, niču u reklamnim blokovima kojima se prekida dečiji i obrazovni program na televiziju, niču na ulici, u supermarketima. Kamene cvetove često deci nameću i oni koji ih vole najviše na svetu – roditelji, bake i deke, drugari. Rastući među takvim cvećem, deca i sama jednog dana izrastu u jedan takav cvet – kameni cvet koji ne ume i ne može ništa sam da uradi, i koji želi samo da mu se drugi ljudi dive.
Pričajući ispočetka staru uralsku bajku pokušala sam da joj dam ne samo novo ruho, odnosno dramsku formu, već i nov smisao i novo značenje. Kameni cvet je metafora za kupoholičarski duh u kome odgajamo nove generacije klinaca. Umesto da čeznu za materijalnim stvarima, gledajući ovu predstavu deca će početi da maštaju o svojim podvizima, o svojim delima, stvorenim svojim rukama, svojim trudom, hrabrošću, upornošću i ljubavlju.

Mila Mašović, dramska spisateljica