Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Karmina Burana


0.0

Broj ocena: 0;




Karmina Burana

Premijera: 24. jun 2010.
Pisac: Karl Orf, Režija: Sonja Vukićević

Igraju:

SOLISTI
Darija Olajoš Čizmić / Danijela Jovanović, sopran
Igor Ksionžik, tenor
Vasa Stajkić, bariton

Fortuna: Milena Krkotić / Aleksandra Stanarević

3 – Vedro lice proleća:
Solo: Sanja Pavić / Bojana Matić, Milena Krkotić, Verica Kozarev Klarić, Danijela Vojnovski, Olga Avramović
Ansambl: Marijana Ćurčija, Dunja Lepuša, Maja Marković, Mesaroš Irena, Nadežda Salak, Jelena Marković, Sonja Batić, Jelena Danguzov, Katarina Kljajić, Valentina Grujičić, Vesna Ćuković, Jovana Paunović, Lana Stojanović, Milana Samardžić

4 – Sunce sve ublažava:
Olga Avramović, Ivan Đerković, David Gruoso / Bojana Matić, Milena Krkotić, Katarina Krkotić, Andreja Kulešević, Sonja Batić, Andrej Kolčeriu, Bojan Radnov, Milan Ivan, Naojuki Ackumi

6 – Ples:
Olga Avramović, Katarina Kljajić, Bojan Radnov, David Gruoso / Bojana Matić, Milena Krkotić, Jelena Marković, Sonja Batić, Sonja Gavrilov, Jelena Danguzov, Sanja Pavić, Naojuki Ackumi, Andrej Kolčeriu, Milan Ivan

18 – U mojim grudima:
Olga Avramović, Jelena Marković, Sonja Batić, Ivan Đerković, Bojan Radnov, Milan Ivan / Bojana Matić, Milena Krkotić, Sonja Gavrilov, Jelena Danguzov, Andrej Kolčeriju, Đulio Milite, Naojuki Ackumi, David Gruoso

19 – Ako mladić sa devojkom:
Katarina Kljajić, David Gruoso / Lana Stojanović, Sonja Batić, Andrej Kolčeriu, Bojan Radnov, Naojuki Ackumi, Milan Ivan

Dirigent: Mikica Jevtić / Aleksandar Kojić / Željka Milanović, k.g., Koreograf hora: Sonja Vukićević, Koreograf: Leo Mujić, Scenograf: Miodrag Tabački, Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič, Dirigent Hora: Vesna Kesić Krsmanović, S latinskog preveo: akademik Tonko Maroević, Sa srednjovisokonemačkog prevela: dr Vesna Berić Đukić



CARMINA BURANA (Karmina burana, 1937) podnaslov: Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika. Tekst za svoje najpopularnije delo Orf je našao u istoimenoj srednjovekovnoj zbirci (XIII vek) iz manastira Benediktbojern, u kojoj su sabrane pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, često pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj radosti. – Pri scenskom izvođenju dobivaju pesme hora ili solista (sopran, tenor i bariton), kao i instrumentalni stavovi između njih, scensko tumačenje kroz igru na pozornici.
Prolog: moćni uvodni hor “O Fortuna”, peva o ćudima boginje sreće, čiji se točak stalno okreće. I deo, Primo vere, himna proleću koje se ponovo budi, prirodi, životnoj radosti, ljubavi. II deo, “In Taberna” (U krčmi): dok jedan iz vesele družine daje maha svome gnevu zbog bede ovoga sveta, drugi, u grotesknoj lamentaciji, peva o žalosnoj sudbini pečenog labuda, kome je suđeno da bude pojeden, da bi treći prihvatio pesmu o opetu “von Cucaniens”, parodirajući litaniju ovoga duhovnika koji se nije opirao ovozemaljskim zadovoljstvima. A sve se završava u razuzdanom horu vesele braće. III deo slavi ljubav: najpre je to nemir srca, pa ljubavni uzdah i čežnja (“Circa mea pectora” – U mojim grudima) koji rastu do strastvenog usklika: “Veni, veni…” (Dođi, dođi…); ljubavna igra u kojoj se na vatri mladićevih osećanja topi i strah device, u stalnom porastu, koji kulminira u obećanju. I epilog, uvodni hor “O Fortuna”, u kome Venera ustupa mesto ćudljivoj boginji sreće.
Kasper Heveler, Muzički leksikon