Akademija 28 | Komedija
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Ko je ugasio svetlo?


0.0

Broj ocena: 0;




Ko je ugasio svetlo?

Premijera: 04. dec 2017.
Pisac: Bogdan Živković, Režija: Bogdan Živković

Igraju:

Maja Ilić 
Dejana Džinić
Mihailo Perišić
Marko Mak Pantelić
Jovan Mijović
Luka Piljagić

 

 



Predstava sadrži 3 polazna (inspirativna) elementa – Drama "Nemamo i nećemo da platimo" (Dario Fo) , motive savremene britanske drame (Sara Kejn, Mark Revenhil) i širok asortiman ispada i gafova sa domaće političke scene. Kada bismo tragikomediju trećeg elementa posmatrali dublje i sa većom dozom ozbiljnosti zaključili bismo da je tu izvor i koren predstave – dvodecenijsko nezadovoljstvo najpre moralnim, a potom i materijalnim stanjem u državi. Da bi izbegli zaraznu crvotečinu glasova koji bezidejno i nekonstruktivno zapažaju neizbrojive probleme i nepravilnosti, odlučili su da, svesni da pozorište nema moć revolucionarnog menjanja poretka, daju doprinos na mikronivou sa idejom da se na njihov atom zakači sledeći i tim nizom dalje. Upravo su to i učinili humanitarnim izvođenjem predstave za devojku obolelu od leukemije. Nisu otplatili lečenje, ali sada u njenoj kasi ima koja stotina više.

U pitanju je lucidni, brzi, živahni vodvilj, čija svrha nije da razmazi i nasmeje, već da nakon omekšavanja publike humorom, saspe sve ono što izgleda već godinama ne uspeva da nam dopre do svesti. Likovi su tipizirani i bolno prepoznatljivi (grobar, žena koja izgledom dolazi do novca, nezaposleni diplomirani filozof, bahati skorojević). Glumci i reditelj ističu da se već 30 godina smejemo istim stvarima i da je došlo vreme da uradimo nešto. Zanimljivo je, takođe, da se publika zaseni od smeha kada je na sceni tuđa patnja, a dok je na sceni smejanje, u publici (većinom) vlada muk jer se prepoznaju kao u ogledalu. Disproporcionalnost pokazuje dubinu problema.

Iako su asocijacije poput tetke iz Kanade ili fraze "za 2 godine živećemo bolje" jasne, kritika nije usko i jednosmerno upućena aktuelnoj vlasti već celokupnom društvu koje ne sme da beži od odgovornosti i suočavanja sa zajedničkim društvenim tumorom. Od politike se ne da pobeći, što kaže i veliki Dario Fo: "Nema pozorišta koje nije ujedno i političko, kao što nema umetnosti koja bi bila izvan politike. Naprotiv, baš kada se hoće sakriti politički smisao pozorišta, pravi se najsladunjavije pozorište."