Krcko Oraščić

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
9.6

Broj ocena: 7;

Krcko Oraščić

Premijera: 18. Mar 2014.
Pisac: Petar Ilič Čajkovski,

Igraju:

Krcko Oraščić - Jovica Begojev
Maša - Bojana Žegarac
Gospodin Droselmajer - Dejan Kolarov
I ČIN
Fric - Miloš Kecman
Gospodin Stolbaum - Goran Stanić
Gospođa Stolbaum - Olga Olćan
Devojčice - Margareta Bata, Tamara Silađi, Maša Tadić, Lidija Pavlović, Tatjana Tatić, Margarita Čeromuhina
Dečaci - Dušan Milosavljević, Stefano Peskjuli, Čedomir Radonjić, Maks Robertson, Marina Miletić Valentina Đurašin
Roditelji - Ivana Veselinović, Iva Ignjatović, Ivana Savić Jaćić, Nada Stamatović, Tijana Šebez, Verica Stanojević, Igor Gut, Tejlor Klou, Balint Raušer, Branko Sarić, Filip Tunstal, Igor Čupković
Sobarice - Kristina Nikolovski, Dejana Zlatanovski
Droselamjerove mehaničke lutke
Arlekin - Kento Terašita
Kolumbina - Ivana Komarić
Saracen - Kengo Nišioka
Kralj Miševa - Milan Rus
Miševi - Igor Karakaš, Aleksa Jelić, Dušan Milosavljević, Vladimir Panajotović, Stefano Peskjuli, Čedomir Radonjić, Maks Robertson, Kento Terašita
Vojnici - Mihajlo Stefanović, Igor Gut, Tejlor Klou, Lojd Peči, Balint Raušer, Branko Sarić, Filip Tunstal, Igor Čupković
Pahuljice - Margareta Bata, Jovana Volf, Dragana Vujičić, Smiljana Stokić, Milja Đurić, Iva Ignjatović, Nelka Lazović, Jovana Nestorovska, Sanja Ninković, Maša Tadić, Ada Raspor, Ivana Savić Jaćić, Olja Đukić, Valentina Đurašin, Tamara Silađi, Tatjana Tatić
Anđeli - članovi dečijeg hora rts-a
II ČIN 
Paževi - Igor Gut, Branko Sarić, Filip Tunstal, Igor Čupković
Španska igra - Milica Jević, Balint Raušer
Arapska igra - Olga Olćan, Ines Ivković, Olja Đukić
Kineska igra - Sanja Ninković, Kengo Nišioka, Kento Terašita
Ruska igra - Tamara Ivanović, Tejlor Klou
Francuska igra – pastorala - Jovana Nestorovska, Milja Đurić, Nelka Lazović, Tamara Silađi
Valcer cveća - Margareta Bata, Jovana Volf, Dragana Vujičić, Iva Ignjatović, Dejan Zlatanovski, Smiljana Stokić, Margarita Čeromuhina, Tatjana Tatić, Mihajlo Stefanović, Željko Grozdanović, Igor Gut, Lojd Peči, Maks Robertson, Branko Sarić, Filip Tunstal, Igor Čupković
Dete - Katarina Tričković

Libreto: M. Petipa prema priči E.T.A.Hofmana i adaptaciji A. Dime, Muzika: Petar Ilič Čajkovski, Koreografija: Konstantin Kostjukov nova koreografska verzija prema M. Petipa i L. Ivanovu, Dekor i kostimi: Angelina Atlagić, Dirigent: Đorđe Pavlović



Nakon velikog uspeha baleta Uspavana lepotica, direktor Imperatorskih pozorišta u Rusiji naručuje od Čajkovskog celovečernji program koji će se sastojati od baleta Krcko Oraščić i opere Jolanta. Detaljni scenario za balet dao je koreograf Marijus Petipa, kao što je to već bila praksa i sa prethodna dva baleta, Labudovim jezerom i Uspavanom lepoticom. Kao osnova za libreto uzeta je priča Aleksandra Dime, Priča o Krcku Oraščiću, koja je zapravo adaptacija originalne bajke E.T.A. Hofmana, Krcko Oraščić i Kralj miševa iz 1819. godine. Glavna junakinja Maša (u originalu Mari, ili Klara u drugim koreografskim verzijama), spoznaje klasičnu borbu dobra i zla, kao pokretače fantastičnih događaja i šarenolikih dečjih emocija. Dvojnost muških karaktera, Kralja miševa i Droselmajera, nasuprot drvenom lutku Krcku Oraščiću i Princu iz bajke, kao tama i svetlost, iskazuje njenu želju za srećnom ljubavlju i sigurnošću koju pruža čarobna prinčeva lađa. U snu devojčice, banalni prostor njene sobe se pretvara u bojno polje ili ambijente dalekih i egzotičnih zemalja. Već na samom početku rada, u leto 1892, Petipa se razboleo i veliki deo posla je preuzeo njegov pomoćnik Lav Ivanov, koji vodi probe sa ansamblom i vrši određena prilagođavanja koreografije: poput samog kompozitora, i on je morao pratiti dosledno precizna uputstva i režiju koreografa. Ipak, Ivanov je svoj talenat pokazao u Valceru pahuljica iz Krcka Oraščića, a koji će potvrditi sa velikim uspehom u postavci drugog čina Labudovog jezera. Krcko Oraščić je prvi put izveden u pozorištu Marijinski u Sankt Peterburgu 18. decembra 1892, u prisustvu ruskog cara Aleksandra III. Balet je bio dobro prihvaćen od strane publike, dok su kritičari primetili da su „akcione scene, pogotovo bitka miševa i vojnika, delovale slabo i dosadno...“  Nasuprot njima, velike scene sa ansamblom vrlo su dobro ocenjene: „apstraktne ali lirske konstrukcije, uz muziku velike snage, tako postavljene, nose oznaku talenta Lava Ivanova“. Sam Čajkovski nije previše voleo pisanje baletske muzike. Njegova umetnička fantazija je u baletima bila dosta ograničena zadatim tempima, formama i trajanjima. Pišući svom bratu o ovom delu, posebno o muzici za drugi čin, pitao se „Kako načiniti muziku za ovu Šećerlemu (Confiturembourg)?“. Međutim, muzika ovog trećeg i poslednjeg baleta Čajkovskog, doživeće enormni uspeh i njegova popularnost će vremenom biti sve veća, posebno u Americi. Žorž Balanšin, koji se i sam bavio veoma uspešno ovim baletom, rekao je: „Iako u Krcku Oraščiću dominira muzika slovenskog duha, podjednako su zastupljeni motivi drugog karaktera... poput starog nemačkog Plesa dedova (Grossfatertanz) i uvertire koja pokazuje koliko je poštovao Mocarta. Marš u prvom činu takođe je napisan u mocartijanskom stilu. Sve u Krcku Oraščiću izgrađeno je na jedan fini, rekao bih 'bečki' način. U Santk Peterburgu se nekad uživalo u bečkim kolačima a Krcko Oraščić je poput njih! Stravinski je naročito ludovao za  Kineskom igrom, gde Čajkovski prvo koristi mali orkestar a potom ne menjajući jačinu zvuka neprimetno dodaje pun sastav velikog orkestra.“ Ovaj ruski balet prvi put je u Evropi predstavio Sergej Djagiljev sa svojom kompanijom Les Ballets Russes u njihovim prvim sezonama u Parizu 1909. Vasilij Vajnonen u Teatru Kirov (Marijinski) 1934. postavlja novu verziju, koja zamenjuje do tada izvođenu verziju Gorskog i Lopuhova iz 1919. i 1929. Vilu Šećera spaja u lik Maše, koju je igrala čuvena Galina Ulanova, a borbi miševa i vojnika daje filmski zaplet. Nikola Segejev, nekadašnji koreograf iz Marijinskog teatra, 1934. prenosi prema originalnim zapisima staru verziju Petipa-Ivanov u londonskom Vik teatru, sa Alisijom Markovom u glavnoj ženskoj ulozi. Tek nakon postavke Balanšina u Americi, za New York City Ballet 1954, može se reći da ovaj balet stiče svetsku slavu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je svita iz Krcka Oraščića, pod naslovom Rskalo, postavljena kao prvi samostalni balet 1923. u koreografiji začetnice baleta u Srbiji, Jelene Poljakove, primabalerine Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu. Kasniju verziju je postavila Margarita Froman 1937, dok je premijere Krcka Oraščića iz 1978. i 1983. potpisao Žarko Prebil.

Miloš Dujaković