Krcko Oraščić

Nakon velikog uspeha baleta Uspavana lepotica, direktor Imperatorskih pozorišta u Rusiji naručuje od Čajkovskog celovečernji program koji će se sastojati od baleta Krcko Oraščić i opere Jolanta. Detaljni scenario za balet dao je koreograf Marijus Petipa, kao što je to već bila praksa i sa prethodna dva baleta, Labudovim jezerom i Uspavanom lepoticom. Kao osnova za libreto uzeta je priča Aleksandra Dime, Priča o Krcku Oraščiću, koja je zapravo adaptacija originalne bajke E.T.A. Hofmana, Krcko Oraščić i Kralj miševa iz 1819. godine. Glavna junakinja Maša (u originalu Mari, ili Klara u drugim koreografskim verzijama), spoznaje klasičnu borbu dobra i zla, kao pokretače fantastičnih događaja i šarenolikih dečjih emocija. Dvojnost muških karaktera, Kralja miševa i Droselmajera, nasuprot drvenom lutku Krcku Oraščiću i Princu iz bajke, kao tama i svetlost, iskazuje njenu želju za srećnom ljubavlju i sigurnošću koju pruža čarobna prinčeva lađa. U snu devojčice, banalni prostor njene sobe se pretvara u bojno polje ili ambijente dalekih i egzotičnih zemalja. Već na samom početku rada, u leto 1892, Petipa se razboleo i veliki deo posla je preuzeo njegov pomoćnik Lav Ivanov, koji vodi probe sa ansamblom i vrši određena prilagođavanja koreografije: poput samog kompozitora, i on je morao pratiti dosledno precizna uputstva i režiju koreografa. Ipak, Ivanov je svoj talenat pokazao u Valceru pahuljica iz Krcka Oraščića, a koji će potvrditi sa velikim uspehom u postavci drugog čina Labudovog jezera. Krcko Oraščić je prvi put izveden u pozorištu Marijinski u Sankt Peterburgu 18. decembra 1892, u prisustvu ruskog cara Aleksandra III. Balet je bio dobro prihvaćen od strane publike, dok su kritičari primetili da su „akcione scene, pogotovo bitka miševa i vojnika, delovale slabo i dosadno...“  Nasuprot njima, velike scene sa ansamblom vrlo su dobro ocenjene: „apstraktne ali lirske konstrukcije, uz muziku velike snage, tako postavljene, nose oznaku talenta Lava Ivanova“. Sam Čajkovski nije previše voleo pisanje baletske muzike. Njegova umetnička fantazija je u baletima bila dosta ograničena zadatim tempima, formama i trajanjima. Pišući svom bratu o ovom delu, posebno o muzici za drugi čin, pitao se „Kako načiniti muziku za ovu Šećerlemu (Confiturembourg)?“. Međutim, muzika ovog trećeg i poslednjeg baleta Čajkovskog, doživeće enormni uspeh i njegova popularnost će vremenom biti sve veća, posebno u Americi. Žorž Balanšin, koji se i sam bavio veoma uspešno ovim baletom, rekao je: „Iako u Krcku Oraščiću dominira muzika slovenskog duha, podjednako su zastupljeni motivi drugog karaktera... poput starog nemačkog Plesa dedova (Grossfatertanz) i uvertire koja pokazuje koliko je poštovao Mocarta. Marš u prvom činu takođe je napisan u mocartijanskom stilu. Sve u Krcku Oraščiću izgrađeno je na jedan fini, rekao bih 'bečki' način. U Santk Peterburgu se nekad uživalo u bečkim kolačima a Krcko Oraščić je poput njih! Stravinski je naročito ludovao za  Kineskom igrom, gde Čajkovski prvo koristi mali orkestar a potom ne menjajući jačinu zvuka neprimetno dodaje pun sastav velikog orkestra.“ Ovaj ruski balet prvi put je u Evropi predstavio Sergej Djagiljev sa svojom kompanijom Les Ballets Russes u njihovim prvim sezonama u Parizu 1909. Vasilij Vajnonen u Teatru Kirov (Marijinski) 1934. postavlja novu verziju, koja zamenjuje do tada izvođenu verziju Gorskog i Lopuhova iz 1919. i 1929. Vilu Šećera spaja u lik Maše, koju je igrala čuvena Galina Ulanova, a borbi miševa i vojnika daje filmski zaplet. Nikola Segejev, nekadašnji koreograf iz Marijinskog teatra, 1934. prenosi prema originalnim zapisima staru verziju Petipa-Ivanov u londonskom Vik teatru, sa Alisijom Markovom u glavnoj ženskoj ulozi. Tek nakon postavke Balanšina u Americi, za New York City Ballet 1954, može se reći da ovaj balet stiče svetsku slavu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je svita iz Krcka Oraščića, pod naslovom Rskalo, postavljena kao prvi samostalni balet 1923. u koreografiji začetnice baleta u Srbiji, Jelene Poljakove, primabalerine Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu. Kasniju verziju je postavila Margarita Froman 1937, dok je premijere Krcka Oraščića iz 1978. i 1983. potpisao Žarko Prebil.

Miloš Dujaković