Labudovo jezero

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Labudovo jezero

Premijera: 02. jun 2019.
Pisac: Petar Ilič Čajkovski, Režija: Konstantin Kostjukov

Igraju:

Odeta/Odilija - Tatjana Tatić
Princ Zigfrid - Igor Pastor
Kraljica - Iva Ignjatović
Lakrdijaš - Mario Diliđente
Grof Rotbart - Jovica Begojev
Beno - Miloš Marijan
Volfgang - Goran Stanić

I čin
PRINCEZE Teodora Spasić, Margarita Čeromuhina
GRANDE VALSE Milena Ogrizović, Mina Radoja, Dejana Zlatanovski, Jovana Matić, Smiljana Stokić, Rebeka Klou, Darina Bulakovska, Dragana Vujičić, Silvija Džunja, Helena Jovanović, Ljupka Stamenovski, Anđelka Damjanović
Nikola Bjanko, Hoze Iglesias, Tejlor Klou, Miloš Živanović, Mihajlo Stefanović, Sebastian Held, Čedomir Radonjić, Miloš Kecman, Randol Betankourt, Kristofer Vazkez, Dušan Milosavljević, Karlos Alvarado
POLONEZA Tijana Šebez, Ljiljana Velimirov, Dejana Zlatanovski, Mina Radoja, Nada Stamatović, Dragana Vujičić, Jovana Matić, Smiljana Stokić, Maja Stojakov, Rebeka Klou, Ljupka Stamenovski, Darina Bulakovska
Tejlor Klou, Nikola Bjanko, Miloš Živanović, Hoze Iglesias, Mihajlo Stefanović, Sebastian Held, Čedomir Radonjić, Miloš Kecman, Randol Betankourt, Kristofer Vazkez, Karlos Alvarado, Dušan Milosavljević
GOSPODA Luka Pejčinović, Nenad Ivanković
II i IV čin
PAS DE QUATRE Milja Đurić, Jovana Nestorovska, Teodora Spasić, Margarita Čeromuhina
VELIKI LABUDOVI Tijana Šebez, Ljiljana Velimirov, Dušanka Đorđević, Maja Stojakov
CORPS DE BALLET u II i IV činu: Milena Ogrizović, Mina Radoja, Dejana Zlatanovski, Brankica Mandić, 
Darina Bulakovska, Dragana Vujičić, Smiljana Stokić, Silvija Džunja, Rebeka Klou, Ljupka Stamenovski, Nada Stamatović, Nataša Najman, Jovana Matić, Ada Raspor, Valentina Grujičić, Helena Jovanović, 
Ana Ivančević, Marina Miletić, Tara Todić Curk, Verica Stanojević
III čin
VALS NEVESTA Dušanka Đorđević, Brankica Mandić, Milja Đurić, Sanja Ninković, Ada Raspor
ŠPANSKA IGRA Olga Olćan, Tijana Šebez 
Hoze Iglesias, Nikola Bjanko
NAPOLITANSKA IGRA Randol Betankourt
Nataša Najman, Marina Miletić, Darina Bulakovska,  Helena Jovanović, Ljupka Stamenovski, 
Ksenija Avramović, Anastasia Sihova
ČARDAŠ Ivana Savić Jaćić, Tejlor Klou
Dragana Vujičić, Ana Ivančević, Tara Todić Curk, Jovana Matić, Silvija Džunja, Mina Radoja
Željko Grozdanović, Čedomir Radonjić, Dušan Milosavljević, Kristofer Vazkez, Džozef Tidsvel, Karlos Alvarado
RUSKA IGRA Ljiljana Velimirov, Milena Ogrizović, Maja Stojakov
MAZURKA Smiljana Stokić, Dejana Zlatanovski, Nada Stamatović, Rebeka Klou
Sebastian Held, Miloš Živanović, Aleksandar Ilić, Mihajlo Stefanović
DAME Drina Pešić, Ines Ivković, Maja Ostojin, Olja Đukić
FANFARE Luka Pejčinović, Nenad Ivanković
DECA Učenici Baletske škole „Kostjukov-Dragičević“

Koreografija: Konstantin Kostjukov, prema M. Petipa, L. Ivanovu, Libreto: V. Begičev, V. Gelcer, Dizajn dekora i kostima: Renato Balestra, Dirigent: Đorđe Pavlović



150 godina
Nesumnjivo jedan od najpoznatijih i najizvođenijih baleta 19. veka na muziku P.I.Čajkovskog, opus 20, premijerno je izveden u Boljšoj teatru u Moskvi 1877. godine. Koreografiju je pripremio Julius Rajzinger, prema libretu koji je sačinio direktor Carskih pozorišta u Moskvi Vladimir Petrovič Begičev. Inspiraciju za novi balet pronašli su u priči Ukradeni veo, Der geraubte Schleier,  koju je napisao nemački pisac iz 18. veka Johann Karl August Musäus.
Labudovo jezero je prvi od tri baleta koje je komponovao Čajkovski. Kasnije je uradio Uspavanu lepoticu (1889),  Krcka Oraščića (1892) i nekoliko svita za jednočine balete. Marijus Petipa zajedno sa Lavom Ivanovim 1895 godine kreira antologijsku verziju ovog baleta koja je do danas očuvana u režijskom i koreografskom segmentu.
METAMORFOZE LABUDA
1877. Moskva, Ruski imperatorski balet. Svetska premijera baleta Labudovo jezero, na muziku Petra Iljiča Čajkovskog. Koreografija: Julius Wenzel Reisinger. Libreto sačinili: Vladimir Begičev, dramaturg i inspektor repertoara moskovskih pozorišta i Vasilij Gelcer, igrač. Uspeh je izostao.
1880. Moskva. Nova verzija Labudovog jezera. Koreografija: Joseph Hansen.
1888. Prag, Nacionalni teatar. Prvo izvođenje Labudovog jezera van granica Rusije. Koreografija: Augustin Berger. Izveden samo drugi čin u prisustvu kompozitora.
1892. St. Peterburg, Ruski imperatorski balet. Premijera baleta P. I. Čajkovskog Krcko Oraščić. Koreografija: Lav Ivanov, prema zamisli M. Petipa.
1893. St. Peterburg. Za pripremi nove celovečernje verzije Labudovog jezera angažovani koreografi: Lava Ivanov i Marius Petipa. Petipa izlaže Ivanovu potpuno novu koncepciju drugog čina i poverava mu realizaciju tog dela.
1894. St. Peterburg, Marijinski teatar. Godinu dana posle smrti Čajkovskog, održava se veče u čast kompozitora, i u okviru programa izvodi se drugi čin Labudovog jezera. Ulogu Odete igra Pierina Legnani. Ogroman uspeh i za koreografa i za balerinu.
1895. St. Petrburg, Marijinski teatar. Prvo izvođenje integralne verzije Labudovog jezera u koreografiji i režiji: Lava Ivanova i Mariusa Petipa. Ova uspešna verzija postaće polazište svim kasnijim redakcijama, sve do modernih tumačenja čuvene baletske partiture.
1901. Moskva, Boljšoj teatar. Nova redakcija Labudovog jezera, u koreografiji Aleksandra Gorskog. Značajan pomak u smislu implementacije simbola i utemeljivanja klasičnog baletskog akademizma.
1911. London, Kompanija Les Ballets Russes Sergeja Djagiljeva izvodi premijeru Labudovog jezera, u koreografiji Mihaila Fokina, prema Ivanovu i Petipa. Glavne uloge tumače: Matilda Kšešinska i Vaclav Nižinski. Njujork, Metropliten opera. Trupa Mihaila Mordkina priređuje američku praizvodbu Labudovog jezera.
1912. Monte Karlo. Premijera Labudovog jezera u izvođenju trupe Les Ballets Russes Sergeja Djagiljeva. Kompanija René Bluma – Ballets Russes de Monte-Carlo, izvodiće redovno ovu predstavu u skraćenoj verziji.
1920. Moskva, Boljšoj teatar. Aleksandar Gorski realizuje novu verziju Labudovog jezera, u saradnji sa Nemirovič-Dančenkom i uvodi novu ulogu: Lakrdijaša, dvorske lude. Ova predstava živeće dugo na moskovskoj sceni.
1921.  Moskva, Boljšoj teatar. Asaf Meserer priređuje svoju verziju, koja će uticati na sve kasnije postavke.
1925. Beograd, Narodno pozorište. Narodno pozorište izvodi celovitu verziju Labudovog jezera, u koreografiji Aleksandra Fortunata.
1933. Lenjingrad, Kirov teatar (Marijinski). Posle 38 godina izvođenja verzije Petipa-Ivanov, Agripina Vaganova i Vladimir Dimitrjev prave novu postavku. Sačuvana je originalna shema, kao i drugi čin L. Ivanova. Beno, kao lik, je ukinut.
1934. London, Vic-Wells Ballet. Prvo izvođenje integralne verzije Labudovog jezera u Velikoj Britaniji. Realizacija: Nikola Sergejev, prema verziji Petipa-Ivanov.
1936. Pariz, Opera. Serž Lifar predstavlja pariskoj publici Labudovo jezero, u fragmentima.
1945. Lenjingrad, Kirov teatar. Premijera baleta u koreografiji Fjodora Lopuhova, prema verziji Petipa-Ivanov.
1951. Njujork, New York City Ballet. Izvedba drugog čina, koreografija: George Balanchine.
1953. Moskva, Muzički teatar Stanislavski i Nemirovič-Dančenko. Vladimir Burmajster postavlja verziju koja se do danas izvodi u ovom poѕorištu.
1960. Burmajster je istu verziju postavio za balet Opere iz Pariza. Ovo će biti prva francuska kompanija koja izvodi predstavu prema originalnoj muzičkoj partituri.
1963. Štutgart. Virtemberški balet. John Cranko, dramatizaciju svoje predstave, bazira na liku Princa. U tom pravcu kasnije će ići mnogi moderni koreografi.
1964. Beč, Balet državne Opere. Rudolf Nurejev u svojoj verziji takođe daje agresivniju smislenost Prinčevoj ulozi.
1966. Toronto, Nacionalni balet Kanade. Eric Bruhn u svojoj verziji naglašava i razrađuje negativistički karakter grofa Rotbarta.
1969. Moskva, Boljšoj teatar. Jurij Grigorovič prikazuje novu verziju Labudovog jezera, u kojoj je sačuvan drugi i četvrti čin Petipa-Ivanova. Igre u trećem činu izvode se na prstima.
1976. Hamburg. John Neumeier za hamburški Balet postavlja Labudovo jezero u savremenom igračkom izrazu.
1987. Stokholm, Cullberg Ballet. Mats Ek intervencijama na libretu i osavremenjivanjem igračke tehnike pravi radikalan zaokret u odnosu na tradiciju.
1996. London. Mathew Bourne režijski i konceptualno reformiše predstavu, prateći originalnu muzičku partituru. U drugom i četvrtom činu igraju muškarci. Francuski koreograf Roland Petit u Nacionalnom baletu Marseja poetizuje igru muških „labudova“ odvajajući se od originalne muzičke partiture.

Bližeći se svom 150. rođendanu Labudovo jezero, kao paradigma baleta, ima dovoljno mladosti i svežine da zadrži epitet najpopularnijeg naslova, a sa druge strane i ono samo je učinilo baletsku umetnost popularnijom. Napuštajući carska pozorišta sačuvalo je „elitizam“ u smislu akademske „čistoće“ i vrhunske veštine svih izvođača, igrača i muzičara, ostaje večita provokacija kako za umetnike tako i za publiku.
Miloš Dujaković