Lavina

Puls teatar | Drama
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Lavina

Premijera: 22. jan 2020.
Pisac: Tundžer Džudženolu, Režija: Stevan Bodroža

Igraju:

Kristina Jevtović
Lazar Maksić
Lemana Bećirović
Dušan Živanić
Rifat Rifatović
Jelena Cvijetić / Maja Jovanović
Haris Šećerović
Sandra Miljković
Boba Stojimirović

Scenografija: Zorana Petrov, Kostim: Tatjana Milošević, Dizajn svetla: Radomir Stamenković, Prevod sa turskog: Almira Suljević, Dizajn plakata i programa: Fatima Durović



Drama "Lavina" turskog pisca Tundžera Džudženolua, potresna je metafora pojedinčeve potčinjenosti zakonima i običajima koji ga prevazilaze, koji "prethode" njegovom životu i nad tim životom imaju "gvozdeni stisak".

U malom planinskom selu svi njegovi stanovnici, "od kada je sveta i veka", žive u užasnom strahu od lavine koja bi mogla da se sruči na selo i koja se kao zla kob nadnosi nad tim selom čak devet meseci u godini. Zbog straha od lavine, stanovnici ovog sela šapuću, prilagođavaju sve svoje aktivnosti imperativu tišine koja mora da se poštuje - sve u strahu da neki nesmotreni zvuk ne pokrene lavinu. Ovaj strah od zvuka, ova potčinjenost tišini prenela se čak i na sferu reprodukcije: ženama je dozvoljeno da rode samo u ona tri meseca kratkog leta kad opasnost od lavine utihne. Zato je jako bitno da se brak ne konzumira u određenim periodima godine kako se dete ne bi rodilo, i zaplakalo, u vreme kada nijedan zvuk ne sme da se ispusti. 
Jedan mladi bračni par, našao se u teškoj situaciji. Iako se nisu oglušili o drevna pravila, trudnici su prevremeno počeli porođajni bolovi... Nad njima se zbog toga nadnosi pretnja stravičnom kaznom njihove zajednice.

Drama "Lavina", koja se igra širom Evrope, postavlja niz ključnih pitanja. Ima li izlaza iz kandži tradicionalizma, rigidnih pravila koje nismo birali, ali koja tiho i neprikosnoveno određuju naš život, formiraju ga, usmeravaju tamo gde naša slobodna volja neumitno gubi svaku moć?
Da li pojedinačna pobuna ima ikakvog smisla pred neosetljivošću zajednice, zabrinute za sopstveni opstanak?
Da li je čovek uopšte svesno, misleće biće ako se odrekne svoje pobune, ako svoju slobodnu volju prinese na žrtvu bezbednosti koju mu određena društvena pravila omogućavaju?
I na posletku, da li su ti strahovi, duboko ukorenjeni u čoveka, odnegovani od strane zajednice, realni ili su samo oblik kontrole....pokušaj da se „zabludele ovčice“ zadrže u stadu kako ne bi svojim "lutanjima" potvrdile krhkost tobože neprikosnovenih pravila društva?

Džudženoluova dramska metafora poetična je, delikatna i izvanredno vešto izbegava sva opšta mesta, sve zamke koje, u dramskoj književnosti, ovakva tema može da postavi pred umetnika.


"Lavina" nam omogućava da problem jednoumlja, vladavine rigidnih zakona, i u konačnici totalitarističke misli sagledamo na vrlo kompleksan i emotivan način, ali pre svega kroz intimu jedne porodice, time vešto izbegavajući površnost "konačnih" odgovora.

Rad na ovako značajnom delu jedne nama u suštini bliske kulture kakva je turska, a o kojoj danas ipak tako malo znamo, omogućava da teatar obavlja jednu od svojih najlepših dužnosti - gradi mostove među ljudima i, što je još bitnije, ukazuje na to koliko su ljudi, uprkos jezičkim i kulturološkim barijerama, duboko slični, ophrvani istim brigama, nadahnuti istim nadama i zagledani u iste nedoumice.

Stevan Bodroža