Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Laža i paralaža


Predstava trenutno nije na repertoaru
0.0


Laža i paralaža

Premijera: 27. apr 2012.
Pisac: Jovan Sterija Popović, Režija: Jovan Grujić

Igraju:

Aleksa -  Ivan Đorđević
Mita - Aleksandar Milković
Jelica -  Vanja Janjić
Marko -  Dragan Džankić
Batić -  Srđan Radivojević
Marija -  Tamara Tamči Toskić

Kostimograf: Momirka Bailović, Izbor muzike: Jovan Grujić i Tanja Gerdec Mrđa, Komponovanje muzike: Tanja Gerdec Mrđa, Scenograf: Jovan Grujić, Saradnik scenografa i slikar izvođač: Tomislav Milčić



Nema čoveka koji se nije poslužio lažima ponekad u životu. Nije teško objasniti potrebu da čovek laže. Ljudski je lagati i svaki čovek u nekom trenutku posegne za lažima ne bi li ostvario drugačiju sliku o sebi među drugim ljudima, ostvario korist, izbegao neku moralnu osudu, laž je ponekad razarajuća, ponekad je kao šala, može dovesti do suza ili zasmejati, a može biti i nesporazum koji je posledica različitog doživljaja stvarnosti.

Upravo različiti doživljaji stvarnosti su teren na kojem deluju junaci naše predstave, njihove različite potrebe, htenja, razmišljanja i uverenja dovode do sukoba i razrešenja koje svakom od njih usmerava život u potpuno novom smeru. U svakom slučaju, kvalitetna laž u pravom trenutku može predstavljati moć. Ipak, morali bismo praviti razliku među lažima i svakako ih možemo podeliti na bezazlene koje ne ostavljaju dalekosežne posledice i na one druge, teške, razarajuće, koje nam mogu promeniti život, a da toga u prvom trenutku nismo ni svesni. Naravno, „vrednosti“ laži su svesni ljudi koji žele da manipulišu, a naše vreme je, priznaćete, vreme manipulacija, obmana, iluzija koje se stvaraju radi koristi i u krajnjem slučaju ostvarivnja moći i kontrole nad drugima.

Sredstva kojima se to postiže su sve savršenija i zato se ponekad u današnjem svetu osećamo kao izgubljeni, ne razumevajući šta se stvarno oko nas događa, osećajući da je logika duboko zakopana i ne možemo doći do nje. Sve je na prvi pogled stvarno, ali ako zagrebemo ispod površine otkrivamo mrežu iz koje se teško ili nikako ne možemo izvući. U prilog svemu tome ide i površnost žrtve koja je obično obuzeta nekim svojim uverenjem i strašću koju lažov vrlo dobro prepoznaje i pretvara u svoju korit. Sterija je kroz „Lažu i paralažu“ vrlo dobro pokazao kako funkcioniše taj mehanizam, ali kao vešt i inteligentan pisac je sve zaodenuo u komediju punu značenja i preokreta, ismevajući junake, a u isto vreme nam stavljajući do znanja da smo svi mi u tim ulogama, podsećajući nas i opominjući da se zauzdamo u lažima ili pokušamo da prepoznamo mehanizme.

Svakako, dok je čoveka, biće i laži i manipulacije, a jedino što će se menjati je oblik i cilj laži, prema tome, eto i svevremenog motiva koji je prepoznao Sterija kada je pisao ovaj komad, a eto i našeg osećanja vremena u kojem živimo i našeg motiva da se pozabavimo baš ovim delom. Ipak, da se podsetimo, laži mogu biti bezazlene, a i one drugačije, sa teškim posledicama.

Mislite o tome.

Jovan Grujić