Miljakovac, to jest Novi Zeland

On ne može da zakopča dugme, veže pertle, iseče meso u tanjiru. Teško mu je da se popne u autobus, šutne loptu, nacrta skejtera. Mama i tata su brižni i umorni, a doktorka zahtevna i puna svojih problema. Ljudi na ulici ga sažaljevaju i obilaze u velikom luku, a drugovi u školi ga ismevaju i izbegavaju. Zovu ga Kljaka, mada se baš lepo zove, Jovan. 

Danas je teško imati drugačije patike, a kamoli imati drugačije telo. Zato on svet gleda ćutke, iz prikrajka. Tako mu je lakše i sigurnije. Društvo mu pravi jedino njegov bezimeni zamišljeni prijatelj. Uz njegovu pomoć stigao je do sedmog razreda, a tada se pojavila Milica. Ona je puna priča, pitanja, predloga i planova. Otvara neka sasvim nova vrata koja obećavaju dobru zabavu, ali ujedno vode u nepoznato, mračno i opasno.

Ako ste pomislili da je ovo predstava o sirotom dečaku s hendikepom, grdno ste se prevarili. Jovan nije tu da nas rastuži, već razgali. On ne izaziva sažaljenje, već divljenje. 
Uči nas da budemo iskreni i hrabri. Otvara pitanja jednakosti i različitosti. Tera nas na preispitivanje i najzad, vodi nas na Miljakovac tj. Novi Zeland. 

Marko Manojlović