Moja ti

Drama Kako je dobro videti te opet prati sudbinu četiri prpošne starice, „žive arhive socijalizma” (kako ih autorka opisuje), koje se ovde i sada, u svetu koji više ne gubi smisao nego ga uopšte nema, bore za pravdu (koje nikada i nije bilo na pretek, da se razumemo). Otuda ne čudi što se na početku teksta kaže: „Mračno je i mnogo mračno a biće još mračnije.” Pitanje je samo, dakle, šta pravda dođe nama, a šta pravda kaže da mi dođemo njoj. Sve drugo su trice. 

Baš kao i u drugim tekstovima Olge Dimitrijević (Narodna drama, Radnici umiru pevajući) i ovde se fenomen društveno-političkog sunovrata plasira sirovo – ali ne bez osećajnosti, nikako jednodimenzionalno i fatalistički, kao nešto što je beznadežno. U stilu pisanja prepoznaje se specifičan autorski sistem. Smeo i utemeljen. Sa jakim ironijskim otklonom. Sistem koji podrazumeva prepl...