Narodni poslanik

Teško je pred vaše gledanje „Narodnog poslanika“, Branislava Nušića u izvodjenju ansambla Narodnog pozorišta Užice, odoleti obećanju da ćete videti dobru predstavu.O punom pogotku stavljanja na repertoar dramskog teksta najboljeg srpskog komediografa ne bi trebalo da se troše reči.

Ponovo isticati toliko važnu potrebu da se gledalac, bar za kratko vreme otrgne od turobne i depresivne stvarnosti i ozari smehom koji vodi ka komedijskoj katarzi radosti igre, takodje da je deplasirano. Možda bi trebalo samo podvući anticipatorsko, dubinski lojevito i vizionarsko Nušićevo poznavanje našeg mentaliteta, karakternih osobina i iz toga sledujućih odnosa. Ostrašćeni, ambiciozni i beskrupulozni u našim surovo ozbiljnim nastojanjima da prigrabimo vlast, moć, bogatstvo i dominaciju nad drugim ljudima, bili smo smešni i nedorasli i 1883.godine kada je poštovani Ben Akiba napisao „Narodnog poslanika“, surovo smo smešni i danas, a smeh nas čeka i u budućnosti...
U teatarskim kućama koje dobro promišljaju repertoarske poteze, takozvani „grndiozni“ likovi iz dramske literature se stavljaju na repertoar samo ako u dotičnom pozorištu postoji akter koji moye da se izbori sa gabaritom i složenošću fabuloznog lika.
U jednačini Narodnog pozorišta Užice nema nepoznanica:
"Narodni poslanik" + Jevrem = Slobodan Ljubićić