Nemušti jezik

Narodno pozorište "Sterija" | Predstava za decu
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Nemušti jezik

Premijera: 13. okt 2019.
Pisac: Milivoje Mlađenović, Režija: Jovan Grujić

Igraju:

Čeketalo – Tamara Tamči Toskić
Mama – Vanja Janjić
Tata – Ivan Đorđević
Devojčica – Jovana Andrejević Grujić
Multinarator – Srđan Radivojević
Petao – Jonel Kuđija
Pas – Sonja Radosavljević
Gavran – Marija Pantin
Snežana – Dojna Petrović
Patuljak – Neda Grubiša

Adaptacija: Jovan Grujić, Scenografija i Kostimograf: Sofija Lučić, Kompozitor: Momir Cvetković, Organizator: Maja Jakšić, Inspicijent: Marima Ogrizović



Reč reditelja:

Otkako je „sveta i veka“ postoji sukob između nečeg starog i nečeg novog. Svi smo osetili taj jaz i na svojoj koži: kod kuće, u školi, na ulici. Evo novih patika, stare ne valjaju; evo novog filma, stari ne valja; knjige su dosadne, bolji su klipovi sa neta; evo novog telefona, stari ne valja; evo nove igrice, stara ne valja, itd. Uvek postoji nešto što je aktuelno i moderno u odnosu na nešto što više nije tako zabavno kao nekad. Međutim, ne treba tako lako odbacivati nešto što je „staro“, a ni prihvatati nešto što je „moderno“. Obično kažemo da je vreme najbolji sudija. Dakle, treba ponekad sačekati pre nego se usudimo da nečemu stavimo oreol večnosti. Postoji mnogo toga što je smišljeno i sačinjeno u prošlosti, a itekako je vredno, nosi univerzalne poruke koje su važne i danas. U našoj predstavi pokušavamo da se bavimo jazom između starog i novog, ali obuhvatajući jedan problem koji je sve više izražen. Deca sve manje čitaju, knjige nisu u modi. U razgovoru sa roditeljima, učiteljima, nastavnicima, saznao sam da je teško animirati decu pored svih tih čuda moderne tehnike da se poduhvate knjige. Međutim, postoje situacije i kada neko dete poželi da čita. Šta se dešava tada? Živimo u vreme površnosti, mnogi su tako okarakterisali današnjicu. Naša predstava govori o tome, ali i o drugim problemima sa kojim se suočava današnje dete. Usuđujemo se da ponudimo i neka rešenja, jer pozorište, eto, i tome služi.

Jovan Grujić