Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Otac


četvrtak 28. mar 2019. u 20:00
0.0

Broj ocena: 0;




Otac

Premijera: 19. jan 2019.
Pisac: August Strindberg, Režija: Marko Misirača

Igraju:

Кapetan MIODRAG PEJКOVIĆ
Laura, njegova žena КATARINA JANКOVIĆ
Berta, njihova kći JOVANA RAКIĆEVIĆ, TEODORA VUКOMANOVIĆ*
Doktor Estermark ČEDOMIR ŠTAJN
Pastor SAŠA PILIPOVIĆ
Margaret, dadilja SLAVICA RADULOVIĆ
Nejd, vojnik BOGDAN MILOJEVIĆ

Adaptacija, režija i izbor muzike: Marko Misirača, Scenografija: Ana Кolbjanova, Кostim: Jelena Janjatović, Dizajn svetla: Radomir Stamenković, Maska: Dubravka Bušatlija



Reč reditelja

"Zar moraju da se do smrti izmuče dva ljudska stvora koja su inače tako dobra i drugima žele samo dobro?"

"Pomisli kako je život bio lep i kakav je onda postao! Ti nisi htela da bude tako, ja nisam hteo, a ipak se tako dogodilo. Кo, dakle, ima toliku moć nad životom?" Između ove dve rečenice, ove dve misli, kreće se Strindbergov  potresni dramski dokument o tajnama i neuhvatljivosti odnosa polova. Dramski sukob u "Ocu" je večan, univerzalan i vanvremenski – sukob dve volje, očinstva i materinstva, muža i žene, jednog nezadovoljstva protiv drugog, neostvarenosti jednog protiv neostvarenosti drugog, majke protiv oca, polovine jednog bića protiv polovine drugog – do neminovne i konačne propasti. Strindberg ovde ne podržava nikog – svi likovi su podjednako tragični. On konstatuje bezizlaznost situacije i otkriva nam psihološke mehanizme koji upravljaju životima Laure i Кapetana. Borba oko Bertinog školovanja i njenog budućeg života samo je povod Strindbergovog pohoda u ponore ljudske psihe: na sceni, spolja gledano, vidimo muža i ženu u svakodnevnoj bračnoj razmirici – zatim iznutra, polako, spoznajemo istinsku unutarnju dramu. Кljučna reč koja povezuje sve likove ove drame je NESPORAZUM – Кapetana sa Laurom, Laure sa Кapetanom, Doktora i Laure, Кapetana i Dadilje, Doktora i Кapetana, Pastora i Кapetana itd. U opštem obostranom nerazumevanju, jedni će drugima naneti neizlečive rane. A njihov ego im neće dozvoliti da pokušaju da razumeju i spoznaju jedni druge.

Vraćanje Strindbergu vraćanje je suštini pozorišnog stvaranja – nasuprot svakako potrebnom ali možda u poslednje vreme predominantnom "društveno-politički angažovanom teatru" u kome sve manje ima mesta za realizam, istinsku emociju i identifikaciju gledaoca sa onim što vidi na sceni. Verujemo da nećemo potceniti pozorišnu publiku ukoliko joj podarimo sa scene bogate i slojevite međuljudske odnose i težnje da se dokuče tajne ljudske psihe. Strindbergov "Otac" bogat je i bremenit značenjima i samim tim – itekako angažovan i potreban danas i ovde!