Rastrgnite me

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Rastrgnite me

Premijera: 23. sep 2020.
Režija: Kinga Mezei

Igraju:

Gabor Mesaroš
Boris Kučov
David Buboš
Tamaš Hajdu, k.g.
Ervin Palfi, k.g.
Noemi Kemiveš, k.g

Snimkom se uključuje: Eta Šivegeš

Dramaturg: Tamaš Olah, Kinga Mezei, Scenograf: Peter Ondrašek, Kostimograf: Erika Janovič, Kompozitor: Silard Mezei



“Rastrgnite me” (Szedjetek szét)  je radni naslov predstave koji je nastao na životnom delu Ištvana  Domonkoša. Pesnik je još sedamdesetih godina prošlog veka napustio Vojvodinu, svoju domovinu, ali u svojim tekstovima, koji su nastali u dobrovoljnoj emigraciji, svedoči o tome da nikad nije mogao potpuno da ode. Možda njegovo najpoznatije delo, poema  “Havarija” (Kormányeltörés) je balada emigranata i gasterbajtera svih srmena. Do današnjeg dana nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, šta više, možda je aktuelnije nego ikada. Preko poezije, proze i eseja Domonkoša možemo pisati o odlasku, ostanku, o našem odnosu prema domovini i zašto nikad nismo zadovoljni svojom situacijom, zašto uvek želimo nešto drugo, više.  

Kao osnova za svet predstave je služio mikrokosmos plaže Istre  romana “Punjena ptica” (A kitömött madár),  jer je to već u samoj sebi veoma metaforičan. Ali motivi iz romana, kao što su kraj sezone, prelaznost, more, sezonski rad ili biti stranacprevazilaze sami sebe i postaju alegorični. I prostor predstave dobija više značenjapostaće apstraktni prostor, koji vizuelno potvrđuje gornje motive, ali ostavlja mnogo više prostora za igru i za maštu gledalaca, nego jedna realna konstrukcija scene. U ovom prostoru igraju glumci. Ovde traže, pred publikom, svoje istine.

Domonkoš je u svojim delima opisao ljude, koji su neverovatno plastičani i grešni, ali beskrajno ljudski. Kao čitaoci, imamo osećaj, da su oni “naši ljudi”, tačno ih poznajemo, bilo kada možemo da ih sretnemo na vojvođanskim ulicama ili baš na jadranskoj plaži. Likovi njegovih romana, pesama i pripovedaka su jedni pored drugog u ovoj predstavi, čak više ponekad se i sretnu. Lica, koja smo stvorili nastali su u duhu životnog dela. Važno nam je bilo, da oni slede životnu filozofiju Domonkoša, da budu jedinstveni, ali da njihovi problemi postanu univerzalni.