Romeo i Julija

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Romeo i Julija

Premijera: 17. apr 2014.
Pisac: Sergej Prokofjev, Režija: Konstantin Kostjukov

Igraju:

Julija - Ana Đurić

Romeo - Samjuel Bišop

Tibalt - Andrej Kolčeriu / Samjuel Bišop

Merkucio - David Gruoso / Samjuel Bišop

Benvolio - Milan Ivan / Naojuki Acumi

Paris - Đulio Milite / David Gruoso / Naojuki Acumi

Julijina dadilja - Mirjana Drobac / Jelena Vukadinović / Nadežda Salak

Grofica Kapulet - Verica Kozarev Klarić / Maja Grnja

Grof Kapulet - Ivan Đerković / Bojan Radnov

Dužd - Vladislav Šeguljev

Otac Lorenco - Gleb Sumanov

Grof Monteki - Nenad Vuković / Ivan Đerković

Tibaltovi drugovi - Aleksandar Bečvardi, Zoran Trifunović / Stevan Sremac, Bojan Radnov

Jutarnja igra, solo - Marijana Ćurčija / Dunja Lepuša

Julijine drugarice: Olga Avramović, Lana Stojanović, Jelena Marković, Sanja Pavić, Dunja Lepuša, Juka Macujama / Katarina Kljajić, Marijana Ćurčija, Milena Krkotić, Sonja Batić

Ansambl:
Olga Avramović, Sonja Batić, Sonja Gavrilov, Jelena Danguzov, Zorana Dimitrijević, Vesna Ilić, Milica Jelić, Ljiljana Jokanović, Verica Kozarev Klarić, Katarina Kljajić, Maja Kuveljić, Milena Krkotić, Juka Macujama, Bojana Matić, Irena Mesaroš, Bojana Mitić, Ana Milenković, Jelena Nikolić, Jovana Paunović, Sanja Pavić, Ivana Pribić, Mina Radović, Milica Remeštar, Bobana Rokvić, Nadežda Salak, Milana Samardžić, Ljubica Selaković Bandić, Dejana Simatović, Lana Stojanović, Naojuki Acumi, Aleksandar Bečvardi, Marko Dubovac, Milan Ivan, Ranko Lazić, Đulio Milite, Bojan Radnov, Stevan Sremac, Gleb Sumanov, Igor Tauber, Zoran Trifunović, Nikola Stamenović

Mizanscen:
Biljana Babijanović, Marijeta Virag, Tatjana Nenadović, Ivana Nanić Suvačarević, Miroslav Stojiljković, Darko Stantić

Libreto: L. Lavrovski, S. E. Radlov, po istoimenoj tragediji V. Šekspira, Koreografija: Konstantin Kostjukov, Dirigent: Mikica Jevtić / Sajmon Robinson (Maribor), Scenograf: Saša Senković, Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič, Repetitori: Oksana Storožuk, Milan Lazić, Vesna Brkić, Branka Gligorić, Boris Ladičorbić



„…Kada sam počeo sa pripremama koreografije za Romea i Juliju zamislio sam je kao scensku lektiru. Ideja mi je bila da i mladoj generaciji, dakle onoj koja možda nije čitala dramu, omogućim da autentično „iščitaju“ Šekspira a da svaki lik oblikujem onako kako ga je opisao Prokofjev. Jer on je napisao genijalnu muziku u kojoj je do detalja obojio ne samo Romea i Juliju, nego je u potpunosti ispoštovao i ostale aktere drame…

Pokušao sam da ponudim svoju verziju kako mislim da bi danas Romea i Juliju trebalo igrati.

Ne moramo Romeu i Juliji da stavljamo telefone u ruke i navlačimo im farmerice da bismo približili njihovu priču savremenoj publici. Jer ta je priča svevremenska. Ona nosi veliku poruku za sve zaljubljene, da ljubav, ako je iskrena i jaka, može da se suprotstavi i najjačim silama. Ali istovremeno otkriva i tragičnu istinu da, kada se svađaju veliki i moćni, po pravilu stradaju nedužni. Stoga sam i scenografa zamolio da i on svojim rešenjima doprinese vizuelnom dočaravanju dramatike vremena o kojem je Šekspir pisao. Jer ideja mi je da angažujemo sva čula publike uvlačeći ih u jedan autentičan svet…

…Veština koreografa je da se prilagodi prostoru, trupi i, što je najbitnije, individualnosti igrača. Možda neki igrač može da na sceni izvede silne vratolomije, ali džabe ako to što radi nema dušu; i, s druge strane, može da napravi samo nekoliko koraka ali da u njima iznese toliko emocija da odmah „pređe rampu“ i zgrabi publiku. To se pogotovo odnosi na predstave poput Romea i Julije, koje možda naizgled nisu toliko tehnički zahtevne kao, recimo, Don Kihot, ali koje nose neverovatnu količinu emocija. Ali da bi se do tih emocija došlo, igrač mora da se otvori potpuno, do kraja. E, to koreograf mora da omogući, a preduslov je da prepozna šta kom igraču ne samo igrački i glumački, nego i u estetskom smislu najviše odgovara. I da to potencira, kako bi u izvođenju uživali i publika i sam igrač. Naravno, pri tome ne smem da budem potpuno okupiran samo i isključivo igračima a da se to ne slaže sa muzikom. Dakle, koreografija je sinteza mnoštva detalja, jer koreograf u sebi mora da spoji dramaturga, reditelja drame, operskog reditelja…

…Veći je izazov raditi sa mladima, ne samo zbog toga što je više prostora za stvaranje, istraživanje, nego i zato što oni mnogo toga rade iskrenije. Uostalom, treba imati na umu i to da će sigurno i neki od ovih mladih talentovanih ljudi u budućnosti postati zvezda.“

Iz intervjua Miroslava Stajića: „Konstantin Kostjukov, koreograf,
pred premijeru baleta Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva“, Dnevnik, 6. april 2014.